Кина је оштро осудила претњу Сједињених Америчких Држава да ће увести санкције земљама и компанијама које наставе да тргују са Ираном, оценивши да би такве мере биле незаконите. Пекинг је поручио да ће предузети „све неопходне мере“ како би заштитио своја права и националне интересе.
Реакција Кине на претњу такозваним секундарним санкцијама била је очекивана. Према проценама, Кина купује око 80 одсто иранског извоза нафте и већ се раније супротстављала покушајима Вашингтона да ограничи приходе које Техеран остварује њеном продајом, пише Гардијан.
Став Пекинга сада отвара питање колико је администрација америчког председника Доналда Трампа спремна да иде далеко у сукобу са Кином и њеним финансијским системом у настојању да економски изолује Иран.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Амерички министар финансија Скот Бесент у понедељак је најавио први пакет санкција против 60 појединаца, компанија и бродова због наводног учешћа у трговини са Ираном. Међутим, на листи се није нашла ниједна кинеска финансијска институција, иако оне учествују у финансирању трговине иранском нафтом.
На питање због чега Вашингтон није одмах увео санкције кинеским институцијама и именовао могуће мете, Бесент је одговорио: „Зашто бих желео да дигнем у ваздух глобални финансијски систем?“
Финансијски и трговински стручњаци оцењују да је Вашингтон свестан опасности од кинеске одмазде, посебно уочи самита Доналда Трампа и кинеског председника Си Ђинпинга, планираног за наредни месец. Пекинг би могао да одговори мерама на финансијским тржиштима или ограничењима извоза критичних минерала.
Портпарол кинеског Министарства спољних послова Лин Ђијен поручио је у уторак да се сарадња Кине и Ирана одвија у оквирима међународног права.
– Кина је већ много пута истакла да се одлучно противи незаконитим једностраним санкцијама. Кина ће предузети све неопходне мере како би чврсто заштитила своја права и интересе – рекао је Лин.
Техеран не одустаје
Иранска економија тешко је погођена ратом и америчком блокадом, али је Техеран на претње потпуном економском изолацијом одговорио пркосно.
Ирански министар економије Али Маданизадех поручио је на државној телевизији да одбрана земље „више није толико дефанзивна“ и да непријатељи треба да „очекују напад“.
У међувремену је један нафтни танкер у уторак наводно погођен неидентификованим пројектилом на улазу у Ормуски мореуз. Британски центар United Kingdom Maritime Trade Operations саопштио је да је посада безбедна и да за сада нема информација о штети по животну средину.
ФОТО: Shutterstock/helloRubyПрема доступним подацима, само два комерцијална брода успела су у понедељак да прођу кроз овај стратешки важан морски пролаз.
Иран и Оман, који се налази на јужној обали мореуза, одржали су у уторак разговоре о заједничком управљању пловним путем. Омански министар спољних послова Бадр ал Бусаиди изјавио је након разговора да постоји нада да би ускоро могла да буде објављена привремена договорена рута кроз мореуз.
У Техерану је боравила и пакистанска делегација предвођена начелником војске, фелдмаршалом Асимом Муниром, који предводи посредничке напоре Пакистана у иранском сукобу. Пакистанска војска саопштила је да су разговори били усредсређени на поновно отварање Ормуског мореуза.
САД и Иран су у јуну потписали меморандум који је требало да омогући поновно отварање мореуза до наставка преговора, али је договор пропао у року од неколико недеља.
Вашингтон покреће „економски напад“
Најава кампање коју је Бесент назвао „Operation Economic Outcast“ указује да је решење сукоба са Ираном и даље далеко. Истовремено, Вашингтон се после шест месеци рата, који није довео до очекиване капитулације Техерана, све више окреће економском притиску.
Цене нафте пале су у уторак за око четири одсто, на најнижи ниво у последњих недељу дана. Трговци су, по свему судећи, проценили да економски притисак представља мању опасност за снабдевање нафтом од нове војне ескалације. Ипак, цена од око 87 долара по барелу и даље је знатно изнад предратног просека.
Амерички министар одбране Пит Хегсет поручио је да нова војна акција није искључена.
– Ни на који начин не искључујемо кинетичке ударе било где у Ормуском мореузу или око Ирана – рекао је Хегсет.
Бесент је нову кампању санкција назвао мером без преседана, упоредивши је чак са савезничким искрцавањем у Нормандији током Другог светског рата.
– У истом духу данас покрећемо економски напад на финансијске везе Ирана широм света. Наш циљ је да пресечемо сваку економску линију која одржава овај тирански режим, све док Техеран не остане сам – поручио је амерички министар финансија.
ФОТО: Maxx-Studio/ShutterstockПрема његовим речима, Вашингтон је већ идентификовао оне који настављају да послују са Ираном. Сваком од њих биће остављен рок да прекине односе са Техераном или ће се суочити са америчким санкцијама.
– Сваки ентитет који омогућава прање новца у име Ирана биће искључен из система америчког долара. Сат је управо почео да откуцава – рекао је Бесент.
Он је додао да Трамп лично телефонира светским лидерима и тражи од њих да прекину сарадњу са иранским властима, али није прецизирао да ли ће амерички председник о томе разговарати и са Си Ђинпингом.
Уједињени Арапски Емирати, блиски савезник САД и Израела, већ су објавили да суспендују трговинске односе са Ираном. Турска, још један важан трговински партнер Техерана и критичар америчке кампање против Исламске Републике, за сада није одговорила на претњу санкцијама.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Аналитичари, међутим, сумњају да ће нове мере брзо донети резултат. Сина Туси из Center for International Policy оценио је да Вашингтон после готово шест месеци без војне или дипломатске победе покушава појачаним економским притиском да постигне оно што до сада није успео војном силом.
Ендру Милер из Center for American Progress сматра да нове санкције показују да рат није довео САД ближе ни елиминисању иранског нуклеарног програма ни слабљењу власти у Техерану.
Иако санкције могу бити ефикасне, Милер оцењује да је мало вероватно да ће довести до брзог решења сукоба које би било повољно за Вашингтон.
