Кондензациони трагови, дуге беле пруге које авиони остављају на небу, могли би да постану једно од неочекиваних места на којима ваздухопловство може брзо да смањи свој утицај на климу. Нова научна студија, покренута у оквиру операције „Плаво небо”, испитује да ли мале измене у висини и путањи летова могу да смање број трајних трагова иза авиона.
Пројекат је 18. августа најавила британска служба контроле летења NATS, у сарадњи са организацијама које проучавају климатске ефекте облака које стварају авиони. Током наредне две зиме, истраживачи ће пратити летове изнад дела северног Атлантика, са циљем да утврде да ли је могуће смањити појаву најпроблематичнијих, трајних трагова, пише The Economist.
Ако се експеримент покаже успешним, исти приступ би једног дана могао да се примени широм света. Процене су амбициозне: климатски утицај авио-саобраћаја могао би да буде смањен и до половине, уз релативно мале промене у начину управљања летовима.
Кондензациони трагови авиона нису само леп призор на небу
На први поглед, танки облаци у које се неки трагови претварају могу да делују као да хладе планету, јер делимично заклањају сунчеву светлост. То се у неким случајевима заиста дешава. Међутим, проблем је у томе што они истовремено задржавају инфрацрвено зрачење које би иначе побегло у свемир.
Када се све сабере, ефекат загревања је јачи од могућег ефекта хлађења. Зато су кондензациони трагови, у климатском билансу авијације, више терет него корист. Посебно су важни они који дуго остају на небу и претварају се у танке цирусне облаке.
Добра вест је да се велики део тог утицаја можда може избећи малим изменама путања. Трајни трагови настају само у такозваним областима презасићеним ледом, где услови омогућавају да се водена пара и честице из издувних гасова дуже задрже у атмосфери. Често је довољно да авион лети мало ниже како би такву област избегао.
ФОТО: myteamart/ShutterstockМали трошак за велики климатски добитак
Операција „Плаво небо” треба да покаже колико се те области могу поуздано предвидети, колико су мале промене висине заиста ефикасне и да ли се такве одлуке могу безбедно уклопити у свакодневни рад авио-компанија и контроле летења.
Према проценама, само око пет одсто летова можда би морало да лети на нешто нижој висини. То би значило и већу потрошњу горива, јер је висина важна за ефикасност лета, али би додатна потрошња могла да буде мања од два одсто. За авио-компаније ни то није безначајно, али је потенцијална климатска корист далеко већа.
Неки предлажу да се трошак надокнади кроз тржишни механизам који би повезао избегавање трагова са ценама угљеника. Ипак, тај приступ има озбиљне слабости. За разлику од класичних загађивача, овде је тешко прецизно израчунати колико би сваки појединачни траг загрејао атмосферу, посебно када је реч о трагу који је избегнут и никада није настао.
ШТА СУ КОНДЕНЗАЦИОНИ ТРАГОВИ
Беле пруге које понекад видимо иза авиона настају када се водена пара из издувних гасова, на великој висини и ниској температури, претвори у ситне ледене кристале. Неки трагови брзо нестану, али други могу да трају дуже и да се рашире у танке облаке.
Управо ти дуготрајни трагови имају највећи климатски значај, јер могу да задрже део топлотног зрачења које би иначе отишло у свемир. Због тога научници испитују да ли се малим променама висине лета може смањити њихово стварање.
ФОТО: Sergey Kustov/ShutterstockЗато би једноставније решење могло да буде боље: ако су услови повољни и ако је безбедно, контролори летења могли би да додељују руте које ограничавају кондензациони трагови. Ако неке компаније не желе такве руте, друге би вероватно радо преузеле њихово место. Уз то, овај приступ би могао да подстакне и шире иновације у контроли летења.
У широј слици, тај приступ показује да борба против загревања планете не мора увек да почне великим технолошким револуцијама, већ и малим променама које помажу да се боље разумеју климатске промене и начини на које их човек убрзава.
На крају, кондензациони трагови показују да климатски проблем авијације није везан само за гориво и угљен-диоксид. Понекад и мала промена путање може имати велики значај. Ако се покаже да авионе треба само мало другачије водити кроз небо, ваздухопловство би могло да добије један од ретких брзих и јефтиних начина да ублажи свој климатски отисак.
