,

АИ производи све више, али купци и даље бирају људски рад

ФОТО: Tee11/Shutterstock

Интернет платформе све су више преплављене садржајем који је направила вештачка интелигенција. Ипак, једно истраживање тржишта 3D модела показује да велика количина таквог садржаја не значи и велику вредност. Напротив, купци за њега и даље углавном нису спремни да издвоје новац.

На платформи CGTrader, која годинама служи програмерима видео-игара, филмским ствараоцима и корисницима који праве предмете помоћу 3D штампача, чак сваки шести модел сада је генерисан уз помоћ вештачке интелигенције. Али ти модели доносе само један долар од сваких 90 долара прихода платформе, показује њен најновији извештај о кретањима на тржишту.

ШТА ЈЕ AI SLOP?

Израз „AI slop“ последњих година користи се за огромне количине садржаја произведеног уз помоћ вештачке интелигенције, а који је често направљен брзо, без довољне контроле квалитета и са мало стварне вредности за корисника.
Реч је о сликама, текстовима, видео-записима, 3D моделима и другим дигиталним производима који се праве у великом броју јер је њихова производња уз помоћ АИ алата релативно јефтина.
Сам израз, међутим, не значи да је сваки садржај направљен вештачком интелигенцијом лош. Проблем настаје када се количина постављеног садржаја почне мерити као успех сама по себи, без питања да ли тај садржај некоме заиста користи.
Управо зато је пример CGTrader-а занимљив. Платформа бележи велики прилив АИ модела, али купци за њих не издвајају новац у истој мери. То показује да лакоћа производње није исто што и тржишна вредност.

ФОТО: GoodIdeas/Shutterstock

Разлика између количине и зараде прилично је упечатљива. АИ садржај брзо расте у понуди, али купци очигледно не прате тај тренд својим новчаником.

– Купци гласају својим новцем, а садржај генерисан вештачком интелигенцијом тешко се такмичи – навела је компанија у извештају, преноси The Futurism.

То отвара занимљиво питање за целу индустрију. Ако је неки модел јефтинији и бржи за производњу зато што га прави вештачка интелигенција, колико он заиста вреди купцу?

Истраживање међу корисницима CGTrader-а показује да је један од главних проблема квалитет. Око 20 одсто испитаних рекло је да је пробало AI алате, али да резултат није био довољно добар. Код 3D модела намењених штампању, само четири одсто купаца сматра да вештачка интелигенција „ради добро“.

То је посебно важно код 3D штампе, где модел није само дигитална слика већ мора да се претвори у физички предмет. Грешке које можда нису очигледне на екрану могу постати велики проблем када модел треба заиста одштампати.

Зато се прича о АИ садржају све мање своди само на питање колико брзо може да се произведе. Ако платформе буду преплављене јефтиним моделима које купци не желе да купе, сама количина више неће бити предност.

CGTrader сада најављује да ће зато већу пажњу посветити квалитету и стварним резултатима појединачних модела, а не само броју постављених садржаја. Компанија наводи да ће приликом рангирања узимати у обзир и то како се неки модел продаје, како га оцењују купци и друге показатеље квалитета.

И ту се, заправо, налази занимљива економска страна целе приче. Вештачка интелигенција је драстично смањила цену производње садржаја, али тржиште сада поставља друго питање — да ли је тај садржај заиста нешто што људи желе да купе.

ЗАШТО КУПЦИ И ДАЉЕ БИРАЈУ ЉУДСКИ РАД?

Иако АИ може да произведе 3D модел за делић времена потребног човеку, купцу је на крају важније шта са тим моделом може да уради.
Код модела намењених 3D штампи, на пример, грешка у дизајну може да значи да предмет неће моћи да се одштампа како је замишљено. Исправљање таквих грешака захтева додатно време и знање, па ниска почетна цена модела не мора да значи и стварну уштеду.
Људски аутор, с друге стране, преузима одговорност за детаље, функционалност и коначан резултат. Купац зато не плаћа само дигитални фајл већ и време, знање и искуство који су уложени у његову израду.
Управо ту се види граница између јефтине производње и стварне вредности. АИ може да учини садржај доступнијим и јефтинијим, али тржиште и даље одлучује да ли је тај садржај довољно добар да би га неко заиста платио.

ФОТО: Akmalism Photography/Shutterstock
БАНЕР