Европска економија све снажније осећа последице екстремних врућина овог лета. Ниски водостаји и високе температуре већ нарушавају производњу енергије и функционисање важних инфраструктурних система. Румунија је због недостатка воде за хлађење морала да обустави рад свог јединог оперативног нуклеарног реактора, док су Француска и Мађарска такође смањивале производњу у нуклеарним електранама.
Проблем, међутим, није само у енергетици. Суша смањује приносе пољопривреде, повећава ризик од пожара и прети да додатно подигне цене хране. У неким деловима Европе екстремне температуре већ су почеле да мењају и свакодневно функционисање градова и туристичких дестинација. У Паризу су, током најтоплијих дана, Ајфелова кула и Лувр затварани раније.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Цена оваквог лета могла би да буде висока. Према процени холандске банке „Триодос“ (Triodos Bank), овогодишњи топлотни таласи могли би европску економију да коштају око 180 милијарди евра, односно приближно један одсто европског БДП-а. То је отприлике онолико колико се очекује да ће економија Европске уније у целој години порасти.
Највећи део тог губитка могао би да дође од пада продуктивности рада, али би последице осетили и пољопривреда, енергетика и транспорт, наводи „Триодос“, пише Си-Ен-Ен (CNN).
Овогодишње врућине можда неће значајно успорити европски раст. Пословно расположење се током јула поправило, а економија је у првој половини године забележила раст. Ипак, док се последице топлотних таласа још процењују, пред Европом се отвара нови ризик, овога пута на енергетском тржишту.
ФОТО: fotokaleinar/ShutterstockЦене природног гаса већ су близу највиших нивоа од почетка рата са Ираном, а готово су двоструко више него у истом периоду прошле године. То повећава ризик да европска домаћинства зиму дочекају са већим рачунима за енергију.
Рат на Блиском истоку додатно је смањио доступност гаса и подигао њихову цену. Истовремено, овогодишње врућине повећале су потрошњу због климатизације управо у тренутку када европске земље морају да попуњавају складишта пред зиму.
Европа зато у зиму улази са мање простора за грешку. Залихе гаса су, према Кјерану Томпкинсу, економисти за климу и робе у „Кепитал економиксу“, на најнижем нивоу за овај део године у више од једне деценије, истиче Си-Ен-Ен.
ФОТО: REUTERS/Djordje Kojadinovic TPX IMAGES OF THE DAYСуша успорава индустрију и мења европску пољопривреду
Дунав није једини важан европски пловни пут који се овог лета суочава са последицама суше. У Немачкој је водостај Рајне пао на рекордно ниске нивое, што већ погађа један од кључних транспортних праваца за индустрију.
Економисти банке „ИНГ“ (ING Bank) процењују да би ограничења на Рајни могла да смање раст немачког БДП-а за 0,3 процентна поена ове године. За економију која расте мање од један одсто годишње, то није занемарљив ударац.
Последице већ осећа и хемијска индустрија. „БАСФ“ (BASF) је упозорио да би због ниског водостаја могао да има проблема са испоруком појединих хемијских производа, јер је допремање неких кључних сировина постало отежано.
ФОТО: UWE KRAFT/imago stock&people/ProfimediaКомпанија је због тога део транспорта пребацила са река на камионе и железницу, а користи и већи број пловила прилагођених за пловидбу по плиткој води. Немачке покрајине су, у покушају да ублаже поремећаје у снабдевању, привремено укинуле и забране вожње камиона недељом.
Али суша мења и много мање ствари које су до сада деловале непромењиво. У Енглеској, где је киша готово део националног стереотипа, пољопривредници су ове године принуђени да жетву померају у ноћне сате. На породичном имању „Рукери фарм“ (Rookery Farm) усеви се беру и око три ујутру, како би се избегло да током дана изгубе превише влаге.
– Жетва више није само избегавање кише. Сада се прилагођавамо усевима који могу да постану превише суви – рекла је Елеонор Гилберт.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Европска економија пред зимом страхује од новог енергетског удара
Док се Европа бори са узастопним топлотним таласима, све више пажње усмерено је и на зиму. Према подацима организације „Gas Infrastructure Europe“, европска складишта гаса била су у уторак попуњена 59 одсто, знатно мање него што је уобичајено за ово доба године и отприлике на нивоу из лета 2021, када је Русија већ почела да ограничава испоруке гаса Европи.
– Веома сам забринута – рекла је Ен-Софи Корбо, истраживачица Центра за глобалну енергетску политику Универзитета Колумбија, говорећи о способности Европе да надокнади мањак у залихама.
Према њеним речима, кроз Ормуски мореуз тренутно пролази веома мало пошиљки течног природног гаса, при чему већина терета одлази према Азији. Мореуз је и даље практично затворен, што ограничава приступ око петини светске понуде течног природног гаса.
Лето је за европске земље кључни период за пуњење складишта уочи хладнијих месеци, када потражња и цене гаса обично расту. Преостале пошиљке, укључујући оне из Сједињених Држава, такође чешће одлазе у Азију, где су купци спремни да плате више.
ФОТО: sdf_qwe/ShutterstockИпак, аналитичари не очекују да ће се поновити енергетска криза из 2022. године, када су цене гаса у Европи достигле историјске нивое после руске интервенције у Украјини. Европа је у међувремену значајно смањила увоз руског гаса, али и укупну потрошњу.
Према Кристофу Халсеру, аналитичару компаније „Ристад енерџи“ (Rystad Energy), европска потрошња гаса сада је око 20 одсто мања него 2021. године.
Слично процењује и Масимо Ди Одоардо из „Вуд Макензија“ ( Wood Mackenzie), који сматра да је ризик од несташица и прекида у снабдевању прецењен. Европа, према његовој оцени, и даље има могућност да додатним увозом обезбеди потребне количине.
Проблем су, међутим, цене. Референтни европски уговор за природни гас закључен је на 61 евро по мегават-сату, док је истог дана прошле године цена била 32 евра, показују подаци берзе „Интерконтинентал ексчејнџ“ (Intercontinental Exchange).
Ако Ормуски мореуз остане затворен и током зиме, европски потрошачи могли би да се суоче са знатно вишим ценама.
– Европа би заиста требало да буде забринута због ситуације у којој се мореуз не отвори – упозорио је Ди Одоардо.
