Шта ако вам робот затражи бакшиш? Да ли ћете дати напојницу и коме иде тај новац?

Замислите да наручите пиће, робот га припреми, послужи вам га – а онда на екрану затражи бакшиш.

Управо то се већ дешава у САД, где све више ресторана, кафића и барова уводи роботе у услужни сектор. Машине више нису само атракција. Оне праве коктеле, кувају кафу, доносе храну, а сада почињу да траже и напојницу, пише Би-Би-Си.

Питање је, међутим: коме тачно дајемо бакшиш када услугу обавља робот?

У хотелу „Венецијан“ у Лас Вегасу налази се бар „Tipsy Robot“, чија је главна атракција пар роботских руку које аутоматски припремају коктеле.

Када се на екрану изабере, рецимо, маргарита, роботске руке оживе, мешају текилу, лимету и трипл сек, правећи притом читаву малу представу. На крају се наклоне и предају пиће госту.

Коктел кошта 17 долара, али се на рачуну појављује и додатна ставка – 10 одсто „накнаде за услугу“. Другим речима, робот тражи бакшиш.

Слична ситуација појавила се у кафићу „Artly Coffee“ у Њујорку, где роботски бариста припрема кафу и купцу нуди могућност да остави напојницу. На аеродрому „Њуарк Либерти“ чак је и аутомат за самосталну куповину воде предлагао бакшиш, иако на киоску није било запослених.

У ресторану „Top Burmese“ у Портланду наруџбину прима човек, али храну до стола довози робот.

ФОТО: Shutterstock/Studio Peace

Када услугу пружи човек, многи гости без много размишљања остављају 15, 20 или чак више процената. Али када се пред њима појави робот са дигиталним „дланом“ који тражи новац, правила постају много мање јасна.

Робот тражи бакшиш, али ко узима новац?

Последњих година Американци се све чешће сусрећу са захтевима за бакшиш на местима на којима га раније нису очекивали.

Дигитални системи плаћања додатно су проширили ту праксу. Купац често види екран са понуђеним опцијама од 15, 20 или 25 одсто, а одбијање напојнице може створити осећај непријатности.

У САД је проблем још осетљивији јер систем напојница има директну везу са платама запослених. Федерална минимална сатница износи 7,25 долара, док за раднике који добијају бакшиш минимална директна сатница може бити свега 2,13 долара, под условима предвиђеним законом.

Када бакшиш добије човек, правила су релативно јасна: власници, компаније и надређени не смеју да узимају део напојница које припадају запосленима.

Али шта се дешава када бакшиш добије машина?

ФОТО: Shutterstock/THINK A

– Правни стандард о томе ко поседује бакшиш намењен роботу још није успостављен – каже Холона Окс, професорка политичких наука на Универзитету Лихaj и коауторка књиге о култури напојница.

Према њеним речима, кључно питање није само да ли треба оставити бакшиш роботу, већ ко од тог новца има користи, а ко плаћа цену.

Ако гост остави напојницу роботу, новац би могао да заврши код људских радника који раде у позадини. Али у неким случајевима могао би да оде и самој компанији.

– Можете видети људе који раде у кухињи или иза шанка, али бакшиш може завршити код корпорације. Не постоје јасна правила – упозорава Окс.

Роботи не морају нужно да значе мање послова

Ипак, стручњаци упозоравају да није свака употреба робота у услужном сектору покушај да се смање трошкови рада.

У неким ресторанима и кафићима роботи су пре свега атракција која привлачи госте. Без њиховог увођења одређена радна места можда уопште не би постојала.

Компанија „Artly Coffee“, на пример, након притужби гостију одлучила је да укине аутоматске захтеве за бакшиш и повећа плате запосленима. На неким локацијама постоје физичке кутије за напојнице, али компанија тврди да 100 одсто тог новца иде људским радницима.

Абигејл Сматерс, директорка за садржај у компанији, каже да не верују у аутоматизацију која се спроводи ради уштеде на рачун људи.

У услужном сектору већ постоји недостатак радне снаге, па роботи понекад могу да помогну без замене људи, сматра она.

ФОТО: Shutterstock/Alexanderstock23

– Ова технологија сама по себи није ни добра ни лоша. Њен морал зависи од намере и начина на који се примењује – каже Сматерс.

Професорка Катерина Березина са Универзитета Мисисипи, која проучава технологију у угоститељству, такође сматра да није фер претпоставити да компаније уводе роботе само како би зарадиле више новца.

Накнада за услугу, каже она, може да служи за покривање трошкова рада људи који одржавају роботе, њиховог ажурирања и других неопходних послова.

С друге стране, организације које се боре за веће плате у угоститељству тврде да су роботи само нови начин да се одржи систем ниских зарада, који је, по њиховом мишљењу, један од главних узрока недостатка радне снаге у ресторанима.

Да ли треба оставити бакшиш роботу?

На крају, будућност роботских напојница могла би да зависи од самих купаца.

Мајкл Лин, професор емеритус на Универзитету Корнел и аутор књиге о психологији давања бакшиша, подсећа да људи напојницу обично остављају из неколико разлога.

Желе да награде добру услугу, желе да помогну раднику који има ниску плату, али понекад бакшиш остављају и зато што се осећају обавезним.

„Ако не оставим бакшиш, мрзеће ме“, један је од начина на који Лин описује тај осећај.

Код робота, међутим, већина тих мотива нестаје.

Робот нема породицу коју издржава, неће бити повређен ако му не оставимо напојницу и неће нас осудити због тога.

Једно истраживање показало је да би само око 11 одсто испитаника било спремно да остави бакшиш роботском бармену. Али постоји занимљив изузетак.

Када су људи сазнали да ће новац бити прослеђен људским радницима, око 42 одсто њих променило је став и било спремно да остави напојницу. То би могао бити важан сигнал за будућност.

Ако купци буду сигурни да њихов новац заиста иде људима који раде у ресторану, можда ће прихватити и бакшиш који им тражи робот. Ако, међутим, стекну утисак да робот само служи као још један начин да компанија извуче више новца од њих, таква пракса могла би брзо да изгуби подршку.

Лин сматра да би управо реакција потрошача могла да заустави ширење „роботског бакшиша“.

– Не постоји бог бакшиша који може да вас натера да платите. Норме долазе одоздо нагоре – каже он.

Другим речима, можда управо купци одлучују да ли ће роботима остављати напојнице.

За сада, међутим, једно питање остаје без јасног одговора: ако робот испружи дигиталну руку и затражи бакшиш – да ли ћемо заиста платити?