Влада Немачке, на челу са канцеларом Фридрихом Мерцом, разматра ублажавање правила о раду недељом како би подстакла потрошњу и помогла привреди која већ годинама стагнира, пише Wall Street Journal.
План ширег отварања продавница суочава се са уставном заштитом недеље као дана одмора, али и противљењем синдиката.
Уставна заштита недеље датира из 1919. године, док је законом из 1956. недеља дефинисана као дан одмора и „духовног уздизања“. Тај статус и данас представља главну препреку свакој озбиљнијој реформи, јер би његова промена вероватно захтевала измене уставног оквира, а не само закона.
Расправу је покренуо нацрт немачког Министарства рада од 1. јула 2026. године, према којем би пекаре и посластичарнице од 1. јануара 2027. недељом могле да раде до осам сати, а библиотеке до шест.
Трговинско удружење Немачке (ХДЕ) сматра да је тај корак недовољан. Његов генерални директор Стефан Гент рекао је за Билд да се залажу за отварање продавница како би градски центри остали „атрактивни и живи“, уз циљ да се на националном нивоу омогући рад продавница десет до 12 недеља годишње.
Нилс Буш-Петерсен, директор Трговинског удружења Берлин-Бранденбург, отишао је корак даље и поручио да је време да се одлука о раду недељом препусти „трговцима и купцима“. Како је приметио, свако ко у Немачкој недељом прода кошуљу технички крши закон, што је, према његовим речима, „потпуна глупост“ у ери интернета.
Корист или не?
Економисти су подељени када је реч о користима такве промене. Каи Худец из Института за истраживање трговине (ИФХ) истиче да је недеља већ најпрометнији дан у недељи за већину интернет продавница, што указује на то да би физичке продавнице могле да искористе сличан потенцијал.
Институт ИФО закључио је у својој анализи да не постоји чврсто економско оправдање за ограничавање радног времена и да би либерализација позитивно утицала на привреду. Институт предлаже потпуно укидање ограничења радним данима и препуштање одлуке о раду недељом локалним властима.
Међутим, професор Михаел Оберфихтнер, који се бави истраживањем тржишта рада, упозорава да би продавнице у руралним подручјима могле да имају проблема да пронађу довољно запослених за недељне смене, док би отварање продавница додатног дана власницима донело и веће трошкове енергије и рада.
Према проценама из трговинског сектора, класична малопродаја годишње губи око 2,5 милијарди евра промета у корист интернет платформи, а процењује се да је због тога у сектору већ изгубљено око 40.000 радних места.
Синдикат Верди категорички одбија либерализацију. Силке Цимер, чланица управе синдиката задужена за трговину, рекла је да је слободна недеља за запослене у малопродаји једини предвидљив слободан дан у недељи који могу да проведу са породицом и пријатељима или да га посвете волонтирању и да тако мора и да остане.
Верди је најавио да ће, уколико буде потребно, право на слободну недељу бранити пред Савезним уставним судом.
