За светску јавност, макар ону која воли филм, Ентони Хопкинс је деценијама био поистовећиван са Ханибалом Лектором, једном од својих најчувенијих филмских улога.
Тако је било све док славни глумац није одлучио да јавности покаже и другу страну свог уметничког талента, ону музичку, која је дуго била мање позната, иако је Хопкинс годинама компоновао музику за филмове.
Андре Рију и његов Јохан Штраус оркестар 2011. године у Бечу премијерно су извели Хопкинсову композицију „And the Waltz Goes On“ коју је написао још као младић, када је имао двадесетак година.
Оскаровац је, том приликом, седео у публици и гледао како дело које је деценијама чувао добија нови живот.
– За мене је остварење сна то што је Андре са својим оркестром извео моју композицију – рекао је својевремено Хопкинс, а потом додао:
– Моја супруга и ја имали смо исти сан, да га једног дана упознамо, па сам му послао нешто музике коју сам написао – пренео је BBC.
Више од деценије касније Хопкинсова друга страна добија нови облик, јер глумац представља свој дебитантски албум „Живот је сан“, који обухвата 12 композиција насталих у претходних шест деценија, које изводи Филхармонијски оркестар под управом Густава Дудамела.
За човека који је светски признат у послу којим се бави, живу легенду филма и двоструког добитника Оскара вероватно никада не бисмо рекли да је у стању да сумња у себе. Међутим, у интервјуу за ABC news Хопкинс признаје управо то. Говорећи о свом дебитантском албуму, рекао је: „Један део мене каже: ‘ти то ниси написао’.“
– Моја прва љубав, заправо, мој позив јесте музика. То звучи веома званично, али одрастао сам уз много музике из послератних година и она је утицала на мене. Клавир сам почео да свирам када сам био веома млад – рекао је недавно познати глумац, истичући да у музици осећа већу слободу.
Иако је првенствено познат по својим улогама у филмовима „Richard Nixon“, „The Elephant Man“, „The Silence of the Lambs“, „The Two Popes“, „Father“, Хопкинс је компоновао и музику за више филмова међу којима су „Shadowlands“, „August“, „Slipstream“, „Elyse“.
ФОТО: Awais/Pacific coast news/ProfimediaХопкинс говорећи о свом првом албуму каже да је реч о његовом детињству.
– То су, у суштини, сећања на моје детињство и одрастање у Велсу, на мој животни развој, адолесцентске године – истиче за ABC news и додаје да је „у свему томе присутна велика туга“.
– Немојте погрешно да ме схватите, имао сам диван живот, али дубоко у свему томе постоји сазнање да је живот један дуг опроштај. Од тренутка када се родимо, почнемо да умиремо.
Ипак, у Хопкинсовој причи о музици и првом албуму, нема само туге, већ и нечега што је много важније. Након живота који је посветио глуми, током којег се етаблирао као један од највећих глумаца свих времена, одлучио је да се врати својој првој љубави – музици – и сада, са 88 година, остварује свој дечачки сан. Зато назив „Живот је сан“ није само име његовог првог албума, већ сажетак једне животне приче и порука да се снови, уз довољно храбрости и вере, остварају баш онда када за њих дође право време.
