Ватра која долази: Зашто Европа више није поштеђена великих пожара

Објављено: 04.08.2026. 17:53

Пожари који овог лета пустоше Француску и Шпанију могли би да постану најразорнији које је Европа видела последњих година. Али мало је разлога за уверење да ће се сезона на томе завршити. После низа топлотних таласа, велики делови континента остали су исушени и лако запаљиви, док метеоролози упозоравају да најтоплији део лета тек предстоји.

Размере пожара већ сада превазилазе досадашње просеке. У Француској је од 2006. до 2025. године у просеку годишње горело око 15.000 хектара. Само пожар западно од Бордоа, који је избио средином јула, за шест дана захватио је готово три пута већу површину. Истовремено, неколико стотина километара јужније, велики пожари опасно су се приближили Мадриду, а више од 300.000 људи било је приморано да напусти своје домове, наводи се у анализи Економиста (The Economist).

Прошле године у земљама Европске уније изгорело је више од милион хектара земљишта. Уколико се садашњи тренд настави, овогодишња сезона могла би да надмаши и тај рекорд.

Међутим, суштина проблема није у једном екстремном лету. Европа се загрева брже од било ког другог континента, а научници упозоравају да ће ризик од великих пожара наставити да расте током наредних деценија. Иако шумски пожари не зависе искључиво од климатских промена, климатски услови који им погодују постају све учесталији и све интензивнији. Последњих четрдесет година бележи се стални раст броја дана са екстремним температурама, сушом и јаким ветровима – комбинацијом која ствара идеалне услове за брзо ширење ватре.

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ

Последице се неће осећати само у Европи. У свету који је већ око 1,5 степени Целзијуса топлији него у прединдустријском периоду, ризик од пожара повећава се на готово 90 одсто подручја која су природно изложена ватри. Додатно загревање планете само ће повећати вероватноћу екстремних пожара, додаје се у анализи.

Но, највећа опасност често није сам пламен. Највише жртава шумских пожара страда услед удисања дима, чије се честице ветровима преносе стотинама, па и хиљадама километара далеко од ватрене стихије. Дим од пожара који је овог лета прекрио делове Канаде и Сједињених Америчких Држава, према проценама научника, скратиће живот стотинама, можда и хиљадама људи. Сличан сценарио већ је виђен у Индонезији, где се процењује да је дим из пожара 2015. године допринео смрти око 100.000 људи.

Према садашњим пројекцијама, чак и у сценарију умереног раста емисија гасова са ефектом стаклене баште, број смртних случајева повезаних са димом од шумских пожара могао би да порасте са око 240.000 годишње, колико је износио током претходне деценије, на чак 1,4 милиона до краја века. Једна недавна студија процењује да би само у Сједињеним Државама дим од пожара до средине века могао да изазива и до 30.000 превремених смртних случајева годишње – више него многе друге непосредне последице климатских промена.

ЕВРОПА КОЈА ЈЕ ЗАБОРАВИЛА ВАТРУ

Европа је годинама третирала велике шумске пожаре као изузетак, а не као ризик који захтева дугорочну стратегију. Док су се пожари у Аустралији, Калифорнији и на Медитерану посматрали као проблеми удаљених региона, климатске промене и промене у начину коришћења земљишта вратиле су ватру у средиште европске безбедносне агенде.
Климатске промене су само један део проблема. Више температуре, дужи периоди суше и мање падавина стварају услове у којима се ватра брже шири. Али ризик је повећан и због промена у самом пејзажу.
Напуштање руралних подручја довело је до тога да се велики број шума више не одржава на начин на који је то раније чињено. У многим областима нагомилавају се суве гране, трава и друга биомаса која постаје гориво за пожаре.
Током већег дела 20. века Европа је природу прилагођавала потребама друштва. Данас се све више суочава са обрнутим процесом: потребом да своје градове, инфраструктуру и системе управљања прилагоди условима који се мењају. Шумски пожари више нису само питање ватрогасних служби. Они су повезани са начином на који се користи земљиште, како се управља шумама и где се граде насеља.
Зато највећи изазов није само како угасити пожар када избије, већ како смањити вероватноћу да се он развије у катастрофу. То подразумева боље управљање шумама, уклањање сувог материјала, планирање простора и улагање у системе раног упозоравања.

Пожари као нова безбедносна претња

Економист у својој анализи оцењује да борба против шумских пожара све више подсећа на војну операцију. Ако су пожари чешћи, интензивнији и непредвидљивији, онда и одговор мора бити бржи, организованији и технолошки напреднији. Земље које до сада нису биле изложене оваквим ризицима мораће да улажу више у системе раног откривања, опрему и обуку.

Технологија ће у томе имати све важнију улогу. Сателити данас могу да открију пожар готово у тренутку када избије, док дронови омогућавају брзо извиђање и процену ситуације на терену. Истовремено, све већи значај добија и међународна сарадња. Европска унија већ је удружила део својих ватрогасних капацитета, који се по потреби пребацују у најугроженије земље, док Канада у борби са пожарима добија помоћ и из иностранства.

ОД ВАТРОГАСЦА ДО АЛГОРИТМА: НОВА БОРБА ПРОТИВ ПОЖАРА

Вековима је борба против пожара зависила од истог принципа: што брже уочити опасност и послати људе на место где је ватра избила. Али у свету у коме пожари постају већи, бржи и непредвидљивији, традиционални модели више нису довољни. Будућност гашења пожара све више ће зависити од способности да се ватра предвиди, а не само да се на њу реагује.
Сателити већ данас представљају прву линију одбране. Они могу да открију изворе топлоте готово у тренутку када пожар настане и да прате његово ширење у реалном времену. Те информације омогућавају ватрогасним службама да брже процене ризик и ефикасније распореде људство и опрему.
Све значајнију улогу добијају и дронови. Они могу да надлећу опасна подручја, да снимају терен из ваздуха и откривају жаришта која су невидљива људима на земљи. У комбинацији са вештачком интелигенцијом, такви системи могу да анализирају временске услове, стање вегетације и кретање ватре како би помогли у доношењу одлука.
Ипак, технологија није замена за превенцију. Највећи помаци неће доћи само из нових уређаја, већ из бољег управљања природним пределима, припреме за ризике и промена начина на који градимо насеља у близини шумских подручја.
Ватрогасци ће и у будућности остати на првој линији одбране. Али њихови савезници више неће бити само вода, авиони и механизација. То ће све више бити сателити, алгоритми и системи који могу да упозоре на опасност пре него што она прерасте у катастрофу.
У борби против пожара предност више неће имати само онај ко може брже да угаси ватру, већ онај ко је у стању да је раније предвиди.

Ипак, гашење пожара само је један део решења. Далеко важније биће улагање у превенцију и прилагођавање животу у условима повећаног ризика. То подразумева боље управљање шумама и другим природним пределима, развој система раног упозоравања, едукацију становништва и јачање отпорности на последице дима и екстремних температура. Такве мере ретко привлаче пажњу јавности као авиони који избацују воду изнад ватрене линије, али управо оне дугорочно спасавају највише живота и смањују материјалну штету.

Пожари који су овог лета погодили Француску и Шпанију не представљају „нову нормалност“, јер се пожари никада не понављају по истом обрасцу. Али они јесу упозорење да су границе могућег померене. Оно што се до јуче сматрало изузетком, данас постаје реалан сценарио. А где су границе те нове стварности, нико још не може поуздано да каже.

ватрогасци, климатске промене, србија, француска, шпанија, шумски пожари