Трошкови пожара у Европи већ премашили три милијарде евра

Објављено: 03.08.2026. 17:55

Трошкови пожара у Европи ове године већ су премашили три милијарде евра, показује анализа Financial Timesа (FT), док топлотни таласи, суша и ниски водостаји све снажније погађају Француску, Шпанију и друге делове континента. Иако се пожари најчешће виде кроз драматичне снимке пламена, евакуације и изгорелих шума, њихова стварна цена много је шира: обухвата уништену имовину, оштећене усеве, прекинуту производњу, губитке у туризму, додатне трошкове осигурања и све већа улагања у противпожарну заштиту.

Према анализи FT–а, готово пола милиона хектара изгорело је у прва два месеца сезоне пожара. Само у пет најтеже погођених земаља еврозоне, међу којима су Португалија, Грчка и Румунија, економски трошак процењен је на 3,1 милијарду евра. Тај износ већ сада премашује процену Европске комисије, према којој просечан годишњи утицај пожара на целу Европску унију износи око 2,5 милијарди евра.

Мештани и ватрогасци гасе шумски пожар у близини Формариза у Шпанији — Мештани и ватрогасци покушавају да обуздају шумски пожар који се шири у близини Формариза, у провинцији Замора, 29. јула 2026. године

Ипак, ове бројке не приказују потпуну слику. Процена се односи пре свега на такозвани трошак обнове, односно на вредност потребну да се изгорела подручја врате у претходно стање. У то улазе поновно пошумљавање, одржавање и обнова земљишта, при чему се трошак по хектару разликује од земље до земље, у зависности од врсте земљишта, покривености шумом и старости вегетације. То значи да коначни трошкови пожара у Европи могу бити знатно већи од тренутно објављених процена.

Трошкови пожара у Европи нису само штета у шумама

Када се говори о пожарима, пажња јавности најчешће је усмерена на хектаре који су изгорели. Међутим, економски удар много је дубљи. Осигуравајуће куће, домаћинства и предузећа тек сабирају штету на објектима, опреми, возилима, туристичким капацитетима и пољопривредним површинама. У многим подручјима, нарочито у јеку лета, пожари погађају баш оне делове привреде који зависе од сезоне, гостију, саобраћаја и нормалног рада локалних служби.

This is what the mountains surrounding Valencia, Spain, look like after the wildfire.

📹 fernandolm81/IG pic.twitter.com/s51ULfTwTM
— Weather Monitor (@WeatherMonitors) August 1, 2026

Додатни проблем је што део штете не постаје видљив одмах. Веће премије осигурања, имовина коју више неће бити могуће осигурати под уобичајеним условима, пад броја туриста, губитак прихода локалних заједница и раст издвајања за ватрогасну опрему појављују се постепено. Управо зато трошкови пожара у Европи не могу да се мере само тренутном проценом обнове спаљених површина.

Добар пример је француска Жиронда, департман познат по виноградима Бордоа, туризму, али и значајној одбрамбеној и ваздухопловној индустрији. Пожари су приморали компаније као што су Safran, Dassault Aviation и ArianeGroup да привремено обуставе производњу и евакуишу запослене. Реч је о фирмама које производе млазне моторе, борбене авионе и ракетне системе, што показује да природне катастрофе све лакше ударају и на индустријске ланце који на први поглед немају много везе са шумама.

Знак симбола евра гори у ватри илуструјући да су трошкови пожара у Европи велики

Жиронда је истовремено и вински и туристички регион. Чувени виногради Бордоа за сада су углавном избегли директно уништење, али остаје питање да ли дим може да утиче на квалитет бербе. Узгој острига у басену Аркашона такође је погођен, док туризам, који чини око седам одсто БДП–а тог департмана, трпи поремећаје. Привредна и индустријска комора Жиронде саопштила је да је најмање 40.000 предузећа директно погођено пожарима, а скоро 20.000 било је потпуно затворено крајем јула.

У Шпанији су се пожари приближили на око 50 километара од Мадрида, спаљујући куће, предузећа и возила у руралним срединама. Удружење малих пољопривредника и сточара проценило је прелиминарне губитке на 18.500 хектара корисног земљишта, углавном пашњака. То можда неће значајно уздрмати национални БДП, али за локалне заједнице, фармере и мала газдинства таква штета може бити питање опстанка.

Le mégafeu de #Gironde est fixé. #Incendie d’une rare violence.. 42 000 hectares ravagés et des habitants qui auront tout fait pour protéger leur département comme cette folle nuit du 25 juillet dernier .. au cœur du brasier. @TF1Info @LCI || Avec Marc de chevigny, marius Noël 🎥 pic.twitter.com/HFyclJFheU
— Baptiste Garguy-Chartier (@GarguyB) August 2, 2026

СРПСКИ ВАТРОГАСЦИ У ШПАНИЈИ

     Док Шпанија води тешку борбу са шумским пожарима, у помоћ су стигли и српски ватрогасци–спасиоци. Србија је, преко Механизма цивилне заштите Европске уније, упутила у Шпанију хеликоптер „супер пума Х–215” са пет чланова посаде и једним официром за везу, као и тим од 37 ватрогасаца–спасилаца и три члана медицинске подршке. Српски тим је по доласку био најављен за ангажовање у области Навалкарнера, у околини Мадрида, док су ватрогасци и хеликоптер, према потребама шпанских служби, могли да буду упућивани и на друга критична пожаришта. 
     На пут је понета и значајну опрема: 16 возила, једно теренско ATV возило и две приколице. Та помоћ показује да се у времену климатских екстрема солидарност више не мери само речима. Када ватра пређе локалне оквире, одговор мора да буде међународан, брз и конкретан.

Суша, Дунав и Рајна отварају нови економски фронт

Истовремено, пожари нису једини климатски притисак који ове године оптерећује Европу. Суша и пад водостаја на великим рекама, пре свега Рајни и Дунаву, већ изазивају поремећаје у транспорту, индустрији и енергетици. Рајна је од посебног значаја за немачку хемијску индустрију, јер компаније као што су BASF, Covestro и Evonik имају постројења концентрисана дуж те реке. Када водостај падне, бродови не могу да носе пуни терет, транспорт поскупљује, а производња се успорава.

Дунав је за Србију и регион још важнији. Ниски водостаји утичу на пловидбу, луке, речни туризам, рад хидроенергетских система и снабдевање. У широј европској слици, рекордно низак Дунав већ је довео до проблема у енергетици. Мађарска нуклеарна електрана, која обезбеђује готово половину електричне енергије у тој земљи, зависи од дунавске воде за хлађење. Румунија је, такође, била приморана да обустави рад једног од два реактора нуклеарне електране Чернаводе, која користи воду из Дунава.

Реактори Нуклеарне електране Пакш у Мађарској и река Дунав која протиче поред уз веома низак водостај — Нуклеарна електрана Пакш у Мађарској била је приморана да смањи капацитет, а очекује се и потпуна обустава рада због суше и ниског водостаја Дунава, 31. јул 2026. године

Такви примери показују да климатске непогоде више не погађају само шуме, села и туристичка места. Оне улазе у фабрике, електране, речне луке, осигуравајуће куће и државне буџете. Због тога трошкови пожара у Европи морају да се посматрају заједно са трошковима суше, јер исти топлотни таласи који подстичу ватру истовремено исушују реке, снижавају водостаје и смањују отпорност читавог система.

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ

Стручњаци упозоравају да део најважнијих трошкова уопште није лако претворити у новац. Додатне хоспитализације људи који трпе последице загађења ваздуха, дугорочно оштећење екосистема, губитак биодиверзитета, психолошке последице евакуација и страх од нових катастрофа ретко улазе у класичне економске прорачуне. Један део штете државе ће надокнадити кроз помоћ, осигурања ће покрити део губитака, а обнова ће покренути нову потрошњу. Али то није прави раст, већ замена уништеног капитала.

Зато ово више није само прича о летњим пожарима. Европа се суочава са ситуацијом у којој се екстремне врућине, суша и ватра претварају у сталан економски ризик. Када трошкови пожара у Европи већ у првом делу сезоне пређу три милијарде евра, а у исто време падају водостаји Дунава и Рајне, онда је јасно да климатске непогоде више нису споредна тема. Оне постају једно од кључних питања безбедности, привреде, енергетике и свакодневног живота на континенту.

европа, европска унија, економија, пожар, пожари, француска, шпанија, штета