Милановић: Србија под Вучићем остварила већи раст од Хрватске без значајније помоћи ЕУ

Упркос милијардама евра које је Хрватска током протекле деценије добила из европских фондова, њен привредни раст није био већи од оног који је остварила Србија. На ту разлику у условима економског развоја указао је хрватски председник Зоран Милановић, оцењујући да је Србија, без значајније европске финансијске подршке, бележила приближно исти, па чак и нешто виши просечан годишњи раст.

Говорећи на свечаности поводом Дана Факултета политичких знаности у Загребу, Милановић је оценио да економске резултате Хрватске треба посматрати и у контексту европске финансијске подршке, која је током претходних година имала значајну улогу у њеном развоју.

– Хрватска је у последњих десетак година на годишњем нивоу имала просечан раст од око 2,5 одсто, и то са свим ванредним фондовима које смо повлачили због земљотреса, поплава и епидемије. Да није било тог новца, та цифра би била још мања – рекао је Милановић.

Хрватски председник потом је као пример навео Србију, истичући да је њена привреда у истом периоду бележила упоредиве резултате, упркос знатно мањем приступу европским средствима.

– Суседна Србија, која се изгледа отргла дванаестогодишњем ропству, како неки кажу, ја ту нећу изводити закључке, у том раздобљу је под Вучићем имала управо исти или чак за једну децималу виши просечни годишњи раст од Хрватске. И то без европских новаца у значајнијој мери, са нешто кинеских и са пуно мање руских инвестиција – нагласио је Милановић.

Поређењем две привреде, Милановић је скренуо пажњу на питање колико су европски фондови допринели економском расту Хрватске и какви би њени резултати били без те финансијске подршке.

Истакао је да циљ његовог излагања није критика економских резултата ради саме критике, већ сагледавање стварног положаја Хрватске у региону. Према његовој оцени, таква поређења треба да послуже као основ за доношење будућих економских и геополитичких одлука.