Србија и Румунија разматрају реконструкцију и поновно стављање у функцију продуктовода за транспорт нафтних деривата, чиме би био обезбеђен сигурнији и ефикаснији транспорт горива, најавила је министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић.
Тиме би се обезбедио сигурнији и ефикаснији транспорт горива.
– Наше две земље већ су повезале електроенергетске преносне системе. Та повезаност додатно је унапређена завршетком деонице Трансбалканског коридора од Панчева до румунске границе. Поред тога, кроз пројекте Северног коридора, планирамо да повећамо прекогранични преносни капацитет на српско-румунској граници за око 500 мегавата. Следећи циљ је повезивање наших тржишта електричне енергије – рекла је она.
Ђедовић Хандановић је подсетила да је потписан и Меморандум о разумевању за изградњу гасне интерконекције Србија–Румунија, капацитета најмање 1,6 милијарди кубних метара годишње, као и Меморандум о разумевању између националних гасних компанија, пише Блиц.
– У току 2027. године ћемо завршити нашу деоницу гасовода од Мокрина до румунске границе, у дужини од 13,1 километара. Тиме ће Србија бити повезана са гасним коридором BRUA (Бугарска-Румунија-Мађарска-Аустрија), чиме ће наша земља већ наредне године добити нови правац снабдевања и додатни извор природног гаса – рекла је министарка.
ФОТО: TANJUG/ Ministarstvo rudarstva i energetike/ Petar RemečkiШта је продуктовод Србија–Румунија и зашто је важан?
Продуктовод између Србије и Румуније представља цевовод намењен транспорту нафтних деривата, попут бензина, дизела и других горива. Изграђен је још у време бивше Југославије и деценијама је био део регионалне енергетске инфраструктуре, али је временом престао да се користи и данас је ван функције.
За разлику од нафтовода, који служи за транспорт сирове нафте, продуктовод омогућава транспорт већ прерађених горива директно до складишта и дистрибутивних центара. Такав вид транспорта сматра се безбеднијим, економичнијим и еколошки прихватљивијим од друмског и железничког превоза, јер смањује трошкове, као и број цистерни на путевима.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Према најавама Министарства рударства и енергетике, разматра се реконструкција и поновно стављање у функцију продуктовода између Србије и Румуније. То би Србији омогућило додатни правац снабдевања нафтним дериватима и већу флексибилност у кризним ситуацијама, посебно у случају поремећаја на регионалном тржишту или проблема у транспорту другим видовима саобраћаја.
Обнова продуктовода део је ширих настојања Србије да диверзификује енергетску инфраструктуру и повећа сигурност снабдевања. Последњих година држава интензивно ради на повезивању са суседним земљама у области електроенергетике, природног гаса и нафте, како би смањила зависност од појединачних праваца снабдевања.
ФОТО: sdf_qwe/ShutterstockBRUA отвара Србији нови пут за снабдевање гасом
BRUA (Бугарска–Румунија–Мађарска–Аустрија) је међународни гасоводни коридор осмишљен како би повећао енергетску безбедност централне и југоисточне Европе и омогућио снабдевање природним гасом из више извора. Прва фаза овог пројекта на територији Румуније завршена је 2020. године, док су касније настављена улагања у повећање транспортних капацитета.
Иако Србија није део основне трасе гасовода, планирани интерконектор Србија–Румунија повезаће чвориште Мокрин са румунским системом BRUA. На српској страни биће изграђено око 13 километара гасовода, а његов планирани капацитет је најмање 1,6 милијарди кубних метара природног гаса годишње, уз могућност двосмерног транспорта. Према најавама Министарства рударства и енергетике, српска деоница требало би да буде завршена током 2027. године.
За Србију је овај пројекат важан јер ће обезбедити нови правац снабдевања природним гасом и приступ различитим изворима, укључујући гас из румунских налазишта у Црном мору, као и гас који у Европу стиже преко јужног гасног коридора и терминала за течни природни гас (LNG). То би требало да повећа сигурност снабдевања и допринесе већој конкурентности тржишта гаса.
