Топлотни талас стиже у Србију: Како се заштитити од врућине и када је опасно

Топлотни талас који стиже у Србију за викенд не значи само да ће дани бити непријатно врући, већ и да тело може да буде под озбиљним напором. Високе температуре, нарочито када трају више дана заредом, не погађају све људе исто.

Неко ће их поднети уз више воде и мање кретања, али код старијих, хроничних болесника, деце, трудница, радника на отвореном и особа које већ имају здравствене тегобе, врућина може да изазове озбиљне последице.

Зато је најважније не чекати да организам „сам покаже докле може“. Током топлотног таласа понашање треба прилагодити времену, чак и ако се човек осећа добро. Такође, изузетно је важно пратити упозорења која издаје наш Републички хидрометеоролошки завод (РХМЗ). С тим у вези, јако је битно и да се зна шта значи када РХМЗ изда жути, наранџасти или црвени метеоаларм.

Уз то, најопасније су навике које делују безазлено: одлазак у град у подне, тежак ручак, мало воде, дуго стајање на сунцу, рад у башти или на грађевини у најтоплијем делу дана, као и вожња у прегрејаном аутомобилу.

Ко је најугроженији током топлотног таласа

ФОТО: Marc Elias/Shutterstock

Највећи ризик имају старије особе, јер њихов организам теже регулише телесну температуру. Посебно треба водити рачуна о људима који живе сами, слабије се крећу или редовно користе лекове за притисак, срце, дијабетес или друге хроничне болести. Код њих дехидратација и пад притиска могу да се јаве брже него код здравих одраслих људи.

Деца су такође осетљива, јер се брже прегревају, а често не умеју јасно да кажу да су жедна, малаксала или да им је лоше. Бебе, мала деца и старији никада не смеју да остају сами у паркираном возилу, чак ни на кратко. Температура у аутомобилу може да порасте веома брзо, а последице могу бити драматичне.

Посебан опрез потребан је и код радника на отвореном, спортиста, рекреативаца и свих који планирају путовање, дуго пешачење или физички напор током дана. Топлотни талас није време за доказивање издржљивости.

ФОТО: AloeArbue/Shutterstock

Како се понашати током најтоплијег дела дана

Најбоља заштита је избегавање директног сунца у сатима када је зрачење најјаче. То је обично период од касног преподнева до касног поподнева, а посебно око поднева и у првим поподневним сатима. Ко мора да изађе, треба да бира хлад, лагану одећу светлих боја, шешир или качкет, наочаре за сунце и крему са заштитним фактором.

Физичке послове треба померити за рано јутро или вече. То важи и за трчање, вожњу бицикла, рад у дворишту, одлазак на пијацу, дуже шетње и све обавезе које нису хитне. Када температура пређе границу пријатног, тело троши много енергије само да би се охладило. Додатни напор тада може брзо да доведе до исцрпљености.

Најважнија правила током врућине су:

• излазити рано ујутру или увече, кад год је то могуће
• пити воду пре него што се јави јака жеђ
• носити лагану, прозрачну и светлу одећу
• избегавати тежак физички напор у најтоплијем делу дана

Вода, исхрана и алкохол

Током топлотног таласа не треба чекати осећај јаке жеђи. Воду треба пити постепено током дана, у мањим количинама, али често. Посебно је важно да старији људи и деца имају воду надохват руке, јер они некада не траже течност на време.

Алкохол треба избегавати, јер може да допринесе дехидратацији и смањи способност организма да се правилно носи са топлотом. Ни велике количине кафе и енергетских напитака нису добро решење, нарочито ако се пију уместо воде. Слатки газирани напици могу кратко да освеже, али не треба да буду главни извор течности.

Исхрана би требало да буде лакша. Уместо масних, тешких и обилних оброка, бољи избор су супе, салате, поврће, воће, јогурт, лаганије месо, риба и мање порције. Тело се и после преобилног оброка додатно оптерећује, па је током врућине боље јести једноставније и чешће, него ретко и превише. Како не треба да једете током врућина, можете да видите у видеу који је пред вама:

A sandwich scooby doo would be proud ofpic.twitter.com/jqTtoIt3FD

— Out of Context Human Race (@NoContextHumans) June 19, 2026

Како расхладити стан

Стан или кућу треба хладити паметно. Прозоре је најбоље отварати рано ујутру и касно увече, када је спољашњи ваздух свежији. Током дана треба спустити ролетне, навући завесе и спречити да сунце директно загрева просторије. Ако постоји клима–уређај, не треба правити превелику разлику између спољашње и унутрашње температуре, јер нагли прелази могу да сметају, посебно хроничним болесницима.

Вентилатор може да помогне, али није увек довољан ако је ваздух у просторији превише загрејан. У таквим условима треба користити и друге начине хлађења: туширање млаком водом, влажну крпу на врату, проветравање када температура падне, као и боравак у најхладнијој просторији у стану.

Током највећих врућина треба избегавати дуго кување, коришћење рерне и све што додатно загрева простор. И мала промена навика може да направи разлику.

Симптоми које не треба игнорисати

Врућина може да доведе до топлотних грчева, топлотне исцрпљености, дехидратације и, у најтежем случају, топлотног удара. Први знаци да организам не подноси врућину могу бити главобоља, вртоглавица, мучнина, слабост, јак умор, жеђ, појачано знојење, грчеви у мишићима и осећај да „ноге попуштају“.

У таквој ситуацији особу треба одмах склонити у хлад или расхлађен простор, олабавити одећу, дати јој воду у малим гутљајима и расхлађивати тело. Ако се стање не поправља, ако особа повраћа, губи свест, делује збуњено, има убрзан пулс, врло високу температуру или престаје да се зноји иако је вруће, потребна је хитна лекарска помоћ. Топлотни удар је стање које може бити животно угрожавајуће.

ФОТО: New Africa/Shutterstock

Посебан опрез за хроничне болеснике

Особе које имају висок или низак притисак, срчане болести, дијабетес, болести бубрега, астму или друге хроничне тегобе треба да буду посебно опрезне. Врућина може да погорша постојеће стање, али и да промени начин на који организам реагује на терапију. Зато се терапија не мења на своју руку, већ се у случају тегоба треба посаветовати са лекаром.

Важно је и да чланови породице, комшије и пријатељи провере како су старији и болесни током дана. Један телефонски позив или кратка посета некада могу да спрече озбиљан проблем. Треба проверити да ли имају довољно воде, да ли је просторија проветрена, да ли су јели и да ли се осећају добро.

Топлотни талас: Врућина није само непријатност

Топлотни талас не треба доживљавати као обичан летњи дан који треба „прегурати“. Врућина је временска појава која може да буде опасна ако се потцени. Добра вест је да се велики део ризика може спречити једноставним понашањем: мање сунца, више воде, лакша храна, расхлађен простор, одлагање напора и брига о најугроженијима.

Најважније је слушати тело. Ако се јаве слабост, вртоглавица, мучнина, грчеви или необична исцрпљеност, то није знак да треба „издржати још мало“, већ упозорење да треба стати, склонити се, расхладити и потражити помоћ ако се стање не поправља. Током топлотног таласа најпаметније је бити корак испред врућине.