Аустријска Erste група повећала је прогнозу привредног раста Србије у 2026. години на 2,9 одсто, што је за 0,3 процентна поена више у односу на претходну процену из марта, док је прогноза раста у 2027. задржана на четири одсто.
Аналитичари банке у најновијем извештају наводе да је кориговање процене навише резултат солидних резултата у првом кварталу 2026, снажног раста зарада и затегнутог тржишта рада који настављају да подржавају домаћу потрошњу.
Поред тога, расту доприносе грађевински пројекти повезани са изложбом Експо 2027, бољи учинак извоза захваљујући стабилној производњи аутомобила у фабрици Стелантис, док се преокрет у погледу залиха очекује у другој половини године, након што се разреши комплексна ситуација око нафтне компаније НИС.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Erste група упозорава на промену динамике на плану инфлације, која се помера ка убрзању вођеном скоком цена енергената и продуженим сукобима на Блиском истоку, где цене сирове нафте типа Брент остају за трећину изнад предратног нивоа.
Према проценама, просечна инфлација у Србији ове године биће близу четири одсто, али ће у другој половини 2026. нагло скочити изнад горње границе циља Народне банке Србије који је у распону изнад 1,5 и 4,5 одсто.
На овај скок ће значајно утицати ефекат ниске базе из прошле јесени, када су државне уредбе ограничиле марже на храну, па аналитичари предвиђају да ће се инфлација од септембра кретати између пет и шест одсто све до средине 2027. године.
Јавне финансије Србије краткорочно делују стабилно, а успешно лансирање еврообвезница од 2,9 милијарди евра крајем априла унапред је финансирало спољне потребе за овом годином.
Тиме је избегнут притисак повратка на тржиште капитала у другој половини године, када би предизборни ризици и инфлација могли да подигну цену задуживања, додаје Erste група у извештају на својој веб страници.
Нови базни сценарио Erste групе предвиђа да ће НБС задржати каматну стопу на 5,75 одсто све до краја 2027. године, док се прво смањење одлаже тек за 2028. годину, под условом да се цене енергената трајно смире.
Базни сценарио и даље предвиђа буџетски дефицит Србије на нивоу од око три одсто БДП-а за 2026. и 2027. годину уз стабилан јавни дуг.
