Земљотрес представља трауматично искуство за свакога ко га је једном доживео, а без сумње је реч о појави која спада међу најтеже природне катастрофе на нашој планети.
За разлику од метеоролошких непогода попут урагана, поплава или снежних олуја, које модерна технологија може колико–толико да предвиди данима унапред, померања тектонских плоча и даље остају велика непознаница и таква предвиђања тренутно нису могућа, наводи United States Geological Survey (USGS). Земља се просто отвори, тло се затресе, а човечанство остаје затечено у секунди.
Међутим, много времена уназад светом кружи једно фасцинантно питање: шта ако најбољи систем за рано упозоравање не лежи у скупим сеизмолошким инструментима, добијеним од савремене технологије, већ у нашим дневним собама или двориштима? Уосталом, приче о псима који хистерично лају пре катастрофе, мачкама које беже из кућа и птицама које изненада утихну, старе су малтене колико и сама људска цивилизација.
У суштини, реч је о питању које и данас интригира научнике о чему је раније писао и чувени амерички научно-популарни магазин, у којем је текстове некад објављивао и Алберт Ајнштајн – Scientific American – да ли животиње заиста могу да предосете земљотрес или је реч о случајности и људској потреби да накнадно пронађемо смисао у догађајима који нас плаше? Тај страх осећамо и ми у Србији, иако нисмо на тако трусном подручју као Индонезија, Јапан, Филипини, Мексико или Чиле…
ФОТО: Andrey VP/ShutterstockПриче старе хиљадама година
Најстарији записи о необичном понашању животиња пре земљотреса потичу из античке Грчке. Историчар Тукидид бележио је да су пацови, змије и пси напуштали насеља непосредно пре разорних потреса. У Кини су вековима посматрали понашање животиња као део традиционалних метода предвиђања земљотреса.
Један од најпознатијих примера догодио се 1975. године у кинеском граду Хајченгу. Власти су тада наредиле евакуацију становништва након што су примећене необичне појаве – змије које усред зиме излазе из јазбина, стока која одбија храну и пси који непрестано лају. Неколико сати касније град је погодио снажан земљотрес магнитуде 7,3. Иако су многи ову причу сматрали доказом да животиње могу да предосете катастрофу, научници и данас расправљају колико је одлука о евакуацији била заснована на понашању животиња, а колико на сеизмолошким подацима.
С друге стране, постоји и велики број случајева када су животиње показивале чудно понашање, а земљотреса није било. Управо зато је научницима веома тешко да утврде јасну везу између реакција животиња и сеизмичких активности.
Реч науке
Савремена сеизмологија не одбацује потпуно могућност да животиње могу да региструју одређене промене које људи не примећују. Међутим, за сада не постоји довољно чврстих доказа који би потврдили да кућни љубимци могу поуздано да предвиде земљотрес.
Научници сматрају да животиње можда реагују на појаве које претходе главном удару. То могу да буду:
- веома слаби потреси које људи не осећају,
- промене електромагнетног поља,
- вибрације тла,
- ослобађање гасова из земље,
- промене у подземним водама,
- звучни таласи ниске фреквенције.
Пси, мачке и друге животиње имају знатно развијенија чула од људи. Пас може да чује фреквенције које су људском уху недоступне, док мачке имају изузетно осетљиве рецепторе за вибрације. Због тога није немогуће да животиње региструју промене које настају дубоко испод Земљине површине пре него што се осете први озбиљни удари.
Ипак, кључни проблем за научнике јесте доследност. Ако би животиње заиста могле прецизно да предосете земљотрес, њихово понашање би морало да буде слично у готово свим случајевима. У пракси се то не дешава. Један пас може постати нервозан, други потпуно миран. Мачка може да побегне из куће, али и да мирно спава неколико тренутака пре потреса.
Понашање паса
Пси су међу животињама чије се понашање најчешће повезује са земљотресима. Власници широм света сведоче да њихови љубимци непосредно пре подрхтавања тла постају узнемирени, завијају, лају без разлога или покушавају да побегну.
Неки пси се крију испод намештаја, одбијају да уђу у кућу или панично гребу врата. У Јапану су спроведена истраживања која показују да је значајан број власника приметио промене у понашању паса пре великих земљотреса.
Међутим, ветеринари упозоравају да пси често реагују и на друге појаве – олује, промене времена, ватромет, буку или нервозу власника. Због тога није лако разликовати реакцију на земљотрес од обичног страха.
Постоји и теорија да пси могу да региструју такозване П–таласе, односно примарне сеизмичке таласе који путују брже од главног удара. Људи их често не примећују, али животиње са развијенијим чулима можда могу да их осете неколико секунди раније.
Иако тих неколико секунди није довољно за озбиљно упозорење становништва, могло би да објасни зашто поједини пси реагују непосредно пре него што људи осете подрхтавање тла.
P-ТАЛАСИ НАСПРАМ S-ТАЛАСА
Да бисмо разумели како животиње реагују, морамо прво разумети физику самог земљотреса. Када дође до пуцања стена у унутрашњости Земље (у хипоцентру), енергија се кроз тло шири у облику сеизмичких таласа. Две главне врсте таласа које нас овде занимају јесу:
1. P-таласи (примарни таласи): Ово су лонгитудинални таласи компресије. Они су најбржи и путују брзином од око пет до осам километара у секунди кроз Земљину кору. Они не изазивају велико љуљање тла које људи осећају, већ више личе на звучни талас високе фреквенције или благи, једва приметни трзај.
2. S-таласи (секундарни таласи): Ово су трансверзални таласи који путују спорије (око три до 4,5 километра у секунди). Они изазивају оно препознатљиво, деструктивно померање тла горе-доле и лево-десно које људи одмах осете и које руши објекте.
Пошто P-таласи путују знатно брже од S-таласа, они увек стижу први на површину. Што сте удаљенији од епицентра земљотреса, то је временска разлика између доласка P-таласа и S-таласа већа.
На пример, ако се земљотрес догоди на удаљености од 50 километара од вас, P-талас ће стићи отприлике шест до осам секунди пре разорног S-таласа. За људе, тај P-талас пролази потпуно непримећено јер су наша чула отупела. Међутим, за пса или мачку, тај благи, брзи потрес или специфичан звук који га прати представља јасан сигнал за узбуну.
Дакле, у овом сценарију, љубимац не „предвиђа“ земљотрес у смислу видовитости, већ једноставно осећа његов почетак неколико секунди пре него што га човек постане свестан.
ФОТО: Fouad A. Saad/ShutterstockРеакције мачака
За разлику од паса, мачке често другачије реагују на стресне ситуације. Неке постају изразито нервозне и агресивне, друге покушавају да побегну напоље, док се поједине потпуно повуку и сакрију.
После великог земљотреса и цунамија у Јапану 2011. године, многи власници мачака тврдили су da су њихови љубимци неколико сати раније показивали неуобичајено понашање. Мачке су одбијале храну, непрестано мењале место боравка или покушавале да изађу из куће.
Научници претпостављају да мачке, захваљујући осетљивим шапама и изузетном слуху, могу да региструју вибрације које људи не осећају. Њихова способност да осете минималне промене у окружењу позната је и из других ситуација – мачке често прве примете долазак невремена или промену атмосферског притиска.
Ипак, и код мачака постоји исти проблем као код паса – не постоји образазац понашања који би могао поуздано да послужи као упозорење на земљотрес.
Птице, рибе и домаће животиње
Нису само кућни љубимци повезивани са предосећањем земљотреса. Бројни извештаји говоре о чудном понашању птица, риба, коња, крава и других животиња.
Уочи великих потреса често се помињу јата птица која изненада мењају правац лета или напуштају подручје. Рибари су вековима бележили необично понашање риба пре земљотреса и цунамија.
Током земљотреса у Италији 2009. године примећено је да су жабе масовно напустиле подручје једног језера неколико дана пре потреса. Научници су касније претпоставили да су животиње можда реаговале на хемијске промене у води изазване активностима дубоко испод тла.
Пољопривредници често тврде да стока постаје узнемирена пре земљотреса. Краве одбијају да уђу у шталу, коњи постају нервозни, а живина панично реагује. Међутим, и овде је тешко доказати директну повезаност са сеизмичким активностима.
Зашто је тешко доказати ову појаву?
Један од највећих проблема у истраживању понашања животиња пре земљотреса јесте чињеница да су подаци углавном засновани на сведочењима људи. Власници љубимаца често тек после земљотреса покушавају да се сете да ли је њихов пас или мачка показивао необично понашање, што значи да још треба да се испитује утицај кућних љубимаца на људско понашање и стрес у катастрофама, наводи frontiersin.org.
Психолози упозоравају да људски мозак природно тражи обрасце и повезује догађаје. Ако се земљотрес догоди, људи ће много лакше приметити да је пас неколико минута раније био нервозан. Међутим, заборављају све оне ситуације када је пас био нервозан, а ништа се није догодило.
Научницима је зато потребан велики број прецизно забележених података. Посматрање понашања животиња морало би да буде континуирано и повезано са детаљним сеизмолошким мерењима.
Последњих година развијају се системи који користе огрлице са сензорима и ГПС уређајима како би пратили понашање животиња у реалном времену. Идеја је да би вештачка интелигенција могла да препозна обрасце које људи не виде.
Ипак, истраживања су још у раној фази и нема гаранције да ће овакви системи једног дана заиста моћи да предвиђају земљотресе.
СЛУЧАЈ ГРАДА ХЕЛИКЕ (373. година пре нове ере)
Један од најранијих и најпознатијих записа потиче из античке Грчке. Историчар Елијан (Aelian) детаљно је описао како су пет дана пре катастрофалног земљотреса који је потпуно прогутао и потопио град Хелике, све животиње масовно напустиле то подручје. Према његовим записима, змије, пацови, ласице, стоноге и бубе су у непрегледним колонама бежале из града дуж путева.
Неколико дана касније, разоран земљотрес попраћен цунамијем сравнио је Хелике са земљом.
ФОТО: ShutterstockМогу ли животиње да буду природни аларм?
Иако нема научног доказа да животиње могу поуздано да предвиде земљотрес, поједини стручњаци сматрају да њихово понашање не треба потпуно игнорисати.
Ако пас или мачка изненада постану изразито узнемирени без очигледног разлога, то не значи аутоматски да следи земљотрес. Међутим, у подручјима која су позната по сеизмичкој активности, такве појаве могу бити занимљиве за научна истраживања.
Неке земље већ експериментишу са системима који комбинују праћење понашања животиња и модерне технологије. Циљ није замена сеизмолошких станица, већ евентуално добијање додатних података.
Савремени системи за рано упозоравање данас функционишу много поузданије од било каквог ослањања на понашање животиња. Они региструју прве сеизмичке таласе и могу да пошаљу упозорење неколико секунди пре главног удара. Тих неколико секунди понекад може да буде довољно да се заустави воз, искључи гас или људи склоне од опасних објеката.
Како препознати разлику између обичног страха и сеизмичке анксиозности?
Власници кућних љубимаца вероватно се питају како да препознају да ли се, на пример, њихови пас или мачка понашају чудно због обичне мушице у соби или због реалне опасности од земљотреса. Иако нема стопостотне гаранције, постоје наводи да треба обратити пажњу на следеће три кључне разлике:
Трајање и интензитет
Ако се пас уплаши пролазног звука камиона или петарде, он ће залајати, потражити поглед власника, а затим се смирити после неколико минута када види да је власник опуштен. Сеизмичка анксиозност траје дуго – пас не може да се смири, дрхти без престанка, а његово тело је у стању константног „бори се или бежи“ (fight or flight) мода, јер сигнал опасности не престаје већ се појачава из дубине Земље.
Одбијање хране
Већина кућних љубимаца је изузетно мотивисана храном. Ако пас или мачка одбијају своју омиљену посластицу или оброк, а притом не показују знаке физичке болести (попут повраћања или летаргије), то значи да је њихов нервни систем преплављен адреналином услед екстремног стреса. Животиња у паници од катаклизме нема времена за јело.
Поглед у под или зидове
Ово је понашање специфично за сеизмичке ситуације. Животиње често нагињу главу ка поду, прислањају уши уз земљу или фиксирано гледају у доње делове зидова. Оне лоцирају извор непознатог инфразвука или вибрације који долази одоздо, из темеља куће.
ФОТО: hxdbzxy/ShutterstockКако реаговати ако љубимац постане узнемирен?
Ветеринари саветују да власници не паниче ако примете необично понашање својих љубимаца. Пси и мачке могу да буду нервозни из бројних разлога – од промене времена до буке или стреса.
Ипак, добро је обратити пажњу на понашање животиња, нарочито у подручјима где су земљотреси чести. Важно је да власници имају припремљен план за ванредне ситуације.
Страчњаци препоручују:
- да уз љубимаца увек постоји довољно хране и воде,
- да транспортери и повоци буду лако доступни,
- да животиње имају идентификационе ознаке,
- да власници знају где могу безбедно да напусте објекат,
- да се током земљотреса не покушава панично хватање уплашене животиње.
Кућни љубимци веома лако препознају емоције власника. Ако човек паничи, животиња ће додатно постати узнемирена.
ДИВЉЕ ЖИВОТИЊЕ И ЗЕМЉОТРЕС
Бројни научници и данас покушавају да открију да ли поједине врсте заиста могу да „осете“ надолазећу катастрофу. Према подацима америчког USGS-а, најчешће се помињу случајеви птица које нагло напуштају подручје, дивљих животиња које мењају уобичајене руте кретања, као и змија и глодара који излазе из скровишта непосредно пре потреса.
После великог цунамија у Индијском океану 2004. године, појавили су се бројни извештаји да су слонови, јелени и друге животиње побегли ка узвишеним пределима пре удара таласа. Научници претпостављају да животиње можда реагују на слабе вибрације тла, нискофреквентне звукове или промене у електромагнетном пољу које човек не може да региструје.
ФОТО: Harijanto Suwarno/ShutterstockЗемљотрес и инстинкт за преживљавање
Многи научници сматрају да се иза целе приче можда крије древни инстинкт за преживљавање. Животиње су кроз еволуцију развиле способност да веома брзо региструју опасности из окружења.
У природи је управо брзина реакције често одлучивала о опстанку врсте. Због тога није било изненађујуће да су неке животиње осетљивије на промене које претходе земљотресима.
Међутим, чак и ако животиње заиста могу да региструју одређене сигнале, то не значи да могу прецизно да „предвиде“ земљотрес на начин на који људи замишљају. Наука за сада нема доказ да пас или мачка могу унапред да знају када и где ће доћи до снажног потреса.
Велика студија института Макс Планк из 2020.
Да ствари не би остале само на нивоу скептицизма, научници са престижног немачког Института за понашање животиња Макс Планк (Max Planck Institute of Animal Behavior), на челу са др Мартином Викелским, спровели су 2020. године до сада најригорознију и технолошки најнапреднију научну студију на ову тему.
Методологија истраживања
Истраживање је спроведено у Италији, у региону Марке, који је познат по високој сеизмичкој активности. Научници су поставили минијатурне сензоре покрета (акцелерометре) на огрлице различитих фармских животиња и кућних љубимаца: шест крава, пет оваца и три пса. Ови сензори су бележили сваки, па и најмањи покрет тела животиња 24 сата дневно, током низа месеци.
Током периода истраживања, у том региону забележено је више од 18.000 мањих и већих потреса.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаРезултати студије
Резултати објављени у престижном научном часопису Ethology донели су фасцинантне закључке:
Колективно предосећање: Животиње су показале статистички значајне промене у понашању (повећану активност, немир) пре земљотреса, али само када су посматране као колектив. Понашање појединачне животиње није било поуздано, али када су се подаци са свих сензора спојили, алгоритам је јасно детектовао аномалију немира.
Време антиципације: Немир у групи животиња почињао је у просеку од једног до 20 сати пре земљотреса. Што су животиње биле ближе епицентру надолазећег потреса, то су раније почињале да показују знаке стреса.
Предвиђање јачине: Животиње су реаговале искључиво на потресе који су имали потенцијал да изазову штету (земљотреси магнитуде веће од 4), док су микропотресе игнорисале.
Ова студија је пружила до сада најјачи емпиријски доказ да животиње заиста реагују на претпотресне сигнале (вероватно јоне у ваздуху или притисак) знатно пре него што сеизмолошки апарати забележе удар.
ФОТО: VectorMine/Shutterstock/С. К.Мистерија која и даље траје
Без обзира на то шта каже наука, приче о животињама које предосећају земљотресе вероватно никада неће престати да фасцинирају људе. Веза између човека и животиња одувек је била посебна, а многи власници кућних љубимаца тврде да њихови пси или мачке често „осете“ ствари које људи не примећују.
Можда се део одговора заиста крије у њиховим развијенијим чулима, а можда је део мистерије резултат људске потребе да пронађе знак упозорења пред природним катастрофама које не може да контролише.
За сада је једино сигурно да кућни љубимци понекад заиста показују необично понашање пре земљотреса. Да ли је то случајност, реакција на ситне промене у окружењу или нешто што наука тек треба да објасни – питање је на које још нема коначног одговора.
Једно је ипак извесно: када тло почне да подрхтава, људи и животиње деле исти инстинкт – да пронађу сигурност. А некад при томе животиње покажу изузетну пожртвованост и заштитнички инстинкт, буквално спасавајући живот људима, као што можете да погледате у видеу који вам остављамо за крај.
We really are blessed with most animals. They are too good to us.
— Rick D (@RickD_GK) May 1, 2026
This horse protects this lady as an earthquake hit. So awesome! pic.twitter.com/79HcdYGxLE
