Сеизмолошкиња са Рударско-геолошког факултета Ана Младеновић изјавила је данас да земљотреси у северном делу Србије нису чести, али да њихова појава није неочекивана, наглашавајући да десетак земљотреса који су регистровани током прве недеље маја нису увод у јачи земљотрес.
Младеновић је објаснила да подручје Бездана у северозападној Бачкој, где се догодио најјачи магнитуде 4,1 степен по Рихтеру припада Панонском басену и сеизмички је најмање активно у Србији, пре свега зато што је најудаљеније од главних извора сеизмичке енергије – Јадранске обале, Карпата и Грчке.
– Раседи који тамо генеришу земљотресе налазе се дубоко испод седимената Панонског басена, па су такви догађаји ретки, али не и изненађујући – рекла је она.
Младеновић је нагласила да су слабији земљотреси који су се јавили након оног у Бездану типични накнадни удари, јер се, како је објаснила енергија ослобођена главним земљотресом прерасподељује на околне раседе и може изазвати мање потресе.
– У Србији, када након земљотреса магнитуде четири или пет уследи серија слабијих удара, то углавном значи смиривање тла – објаснила је сеизмолошкиња.
ФОТО: WWW.YOUTUBE.COM/ Tanjug TV/PrintscreenЗнамо како настају земљотреси, али их је немогуће предвидети
Младеновић је подсетила и да сви земљотреси настају услед ослобађања тектонске енергије акумулиране у земљиној кори.
– Земљина кора може да акумулира само одређену количину енергије. Када се достигне максимум, долази до њеног ослобађања и тада настаје земљотрес. Некада се енергија ослобађа без потреса које људи могу да осете, али када су померања дуж раседа већа, долази до сеизмичких удара – навела је она.
Додала је и да је прецизно предвиђање времена и места земљотреса и даље немогуће, али да сеизмолози могу да процене потенцијалну сеизмичку опасност у наредне две године на основу геолошких истраживања и анализе активних раседа.
– Ми пратимо геолошке процесе који доводе до формирања земљотреса, односно кретања блокова Земљине коре дуж раседа, активност раседа и њихове димензије. На основу тога можемо да проценимо колики земљотрес одређени расед може да генерише, али не и када ће се тачно догодити – рекла је Младеновић.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Штета од зељотреса углавном на старијим објектима
Она је говорећи о штети коју може да изазове земљотрес попут оног који се догодио на северу Србије, казала да су оштећења углавном последица старости објеката и неадекватне градње.
– Савремени објекти у Србији пројектују се узимајући у обзир сеизмичност подручја и очекивано убрзање тла током земљотреса. Проблем настаје код старијих грађевина или када се не поштују грађевински стандарди – истакла је она.
Младеновић је додала и да се зграде пројектују за одређени интензитет земљотреса, а интензитет нам говори колико ћемо ми тај земљотрес да осетимо на површини. Како је додала, магнитуда некад чак и мања, ако је локално тло другачије, може да изазове већи интензитет.
Нагласила је и да у Србији никада није инструментално регистрован земљотрес који има магнитуду већу од шест, прецизирајући да је најјачи наш инструментално регистровани земљотрес био на Копаонику 1980. и да је имао магнитуду 5,9.
Она је указала и на значај едукације становништва о правилном понашању током земљотреса.
– Код нас не може да се догоди земљотрес који би масовно рушио објекте, али људи могу сами себи да направе проблем ако паниче, односно трче низ степенице, улазе у лифт или покушавају да искачу кроз прозор… Најважније је остати прибран и сачекати да потрес прође – поручила је сеизмолошкиња.
ФОТО: ShutterstockДруга подручја су знатно активнија од Србије
Младеновић је подсетила да су Турска, Грчка, Италија и подручје Јадрана знатно активнији од Србије због сударања Афричке и Евроазијске плоче. Она је нагласила и да нема научних доказа да је последњих година број великих земљотреса у свету повећан.
– Геолошки процеси на Земљи данас су исти као пре више десетина хиљада година. Није повећана сеизмичка активност, већ интересовање јавности и брзина ширења информација – рекла је она.
На питање да ли човек може да утиче на појаву земљотреса, сеизмолошкиња је одговорила да су такве тврдње „у домену научне фантастике“.
– Човек може изазвати веома мале потресе, попут оних током минирања у рудницима, али не и разорне земљотресе. За тако нешто била би потребна огромна количина енергије усмерена дубоко у Земљину кору, што је изван наших могућности – закључила је Младеновић.

