Истраживања покушавају да наш лични осећај претворе у бројеве, а према новом извештају, Србија је први пут ушла у друштво 30 најсрећнијих држава на свету
Стижемо ли у свакодневној јурњави за животом да се замислимо и поставимо себи она дубља, помало филозофска питања – да ли смо срећни и колико? Или нам то успева тек повремено, у тренуцима када се загледамо кроз прозор аутобуса у јутарњем или поподневном шпицу. Чешће, чини се, остајемо заробљени у журби која не дозвољава да видимо даље од следеће обавезе.
Може ли се срећа уопште измерити и да ли је осмех њена валидна мерна јединица? То су питања која лако одвуку ка дубљој анализи, оној коју обично одлажемо за неки „бољи тренутак“.
Али док ми та питања често остављамо по страни, једно истраживање, из године у годину, покушава да на њих одговори на свој начин, не мерећи срећу као тренутни осећај, већ као укупну процену живота.
КО НАМ МЕРИ СРЕЋУ?
Србија се недавно, први пут, нашла међу 30 најсрећнијих земаља света. Поставља се питање ко је и на који начин „измерио“ нашу колективну срећу када већина појединаца на личном плану то не успева.
Када је реч о државама из региона, испред Србије нашла се само Словенија, која заузима 18. место. Босна и Херцеговина је на 47. месту, Црна Гора на 60, Хрватска на 70, док је Северна Македонија на 82. месту
Реч је о извештају који сваке године саставља тим под вођством Центра за истраживање благостања Универзитета у Оксфорду у партнерством са Gallupom при Уједињеним нацијама.
Извештај о срећи заснован је на подацима Gallup World Survey-a, који анализира субјективне процене квалитета живота у 147 земаља. Кључни индикатор је Кантрилова лествица, где испитаници свој живот оцењују на скали од 0 до 10.
Суштинско питање које се испитаницима поставља јесте – Замислите мердевине са пречкама нумерисаним од 0 на дну до 10 на врху. Врх мердевина представља најбољи могући живот за вас, а дно најгори могући живот за вас. На којој пречки бисте рекли да се тренутно налазите?
„Ово питање је истовремено демократско и универзално. Уместо да се конструише индекс из више различитих показатеља, Кантрилова лествица омогућава људима да сами процене шта им је најважније, без обзира на њихову културу и порекло“, наводи се у извештају.
Поред субјективне процене, извештај узима у обзир шест кључних фактора: БДП по глави становника, социјалну подршку, очекивано трајање здравог живота, слободу доношења животних одлука, великодушност и перцепцију корупције.
Када је реч о броју испитаника који су обухваћени овим истраживањем, наводи се да број из године у годину варира. Међутим, генерално више од 100.000 људи у 140 земаља учествује сваке године. У просеку, око 1.000 испитаника по држави се анкетира.
Србија је у извештају који обухвата 147 земаља ове године сврстана међу 30 најсрећнијих држава, што представља њен најбољи пласман до сада.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаОд шест кључних фактора, Србија се најбоље рангира по питању такозване „социјалне подршке“ где заузима осмо место. Социјална подршка се, према извештају, дефинише као одговор на питање: „Уколико се нађете у невољи, да ли имате рођаке или пријатеље на које можете рачунати да вам помогну кад год вам затребају, или не?“
Са друге стране најслабији резултат је остварен по питању перцепције корупције. Овај резултат се добија на основу одговора на два питања: „Да ли је корупција широко распрострањена у Влади или не?“ и „Да ли је корупција широко распрострањена у предузећима или не?“
ГДЕ СМО У ОДНОСУ НА ДРУГЕ
Финска је девету годину заредом најсрећнија земља света, испред Исланда, Данске и Костарике. Када је реч о државама из региона, испред Србије нашла се само Словенија, која заузима 18. место. Босна и Херцеговина је на 47. месту, Црна Гора на 60, Хрватска на 70, док је Северна Македонија на 82. месту.
Испод Србије се налазе и бројне земље Европске уније, међу њима Румунија, Француска, Италија, Шпанија и Португалија, као и Кина, Јапан и Бразил. На самом дну листе је Авганистан.
Чињеница да се Србија нашла међу 30 најсрећнијих земаља не представља тренутни скок, већ процес који траје више од деценије. Конкретно 2011. године Србија је била рангирана на 118. месту, што је њен најслабији пласман.
Поред субјективне процене, извештај узима у обзир шест кључних фактора: БДП по глави становника, социјалну подршку, очекивано трајање здравог живота, слободу доношења животних одлука, великодушност и перцепцију корупције
Од тада се готово сваке године постепено померала навише, уз повремене благе падове, попут 2017. и 2022. године. Укупно гледано, у последњих 15 година забележен је скок од 88 места.
Ипак, део јавности на ове резултате гледа са резервом. Јер, колико год статистика говорила једно, постоје и они који свој свакодневни живот не би описали као срећан.
Ту се враћамо на питање са почетка текста: може ли се срећа уопште измерити и да ли лични доживљај може да стане у бројеве?
Галуп у свом објашњењу прави јасну разлику између тренутних емоција и укупне процене живота. Управо зато се у овом истраживању у први план ставља оно што испитаници мисле о свом животу у целини, а не оно како се осећају из дана у дан.
„Животне евалуаиције обухватају квалитет живота на потпунији и стабилнији начин него емоционални извештаји засновани на свакодневним искуствима“.
