Амерички молекуларни биолози направили су модификовану верзију ЦРИСПР/Цас уређивача генома, добитника Нобелове награде, која уз помоћ посебне РНК секвенце онемогућава вишак копије 21. хромозома код особа са Дауновим синдромом.
– У теорији, Даунов синдром се може ублажити уколико се у трећу копију 21. хромозома интегрише ХИСТ локус. Он кодира посебан РНК молекул који потискује активност друге копије женског икс хромозома у женским ћелијама. Направили смо прилагођену верзију ЦРИСПР/Цас уређивача која омогућава спровођење ове процедуре, што отвара пут ка стварању првих правих терапија за Даунов синдром – истичу научници.
Према речима истраживача, група америчких молекуларних биолога предвођена ванредним професором Универзитета Харвард Волнијем Шином, развој Дауновог синдрома прате поремећаји у функционисању приближно 500 гена и производња неколико десетина кратких молекула РНК. То онемогућава лечење циљаним променама структуре појединачних гена коришћењем конвенционалне генске терапије, преноси Спутњик.
Из тог разлога, биолози и лекари траже алтернативне приступе који би им омогућили да „онеспособе“ цео додатни 21. хромозом тако што ће променити структуру његовог протеинског омотача.
Даунов синдром представља најчешћи узрок интелектуалне инвалидности и других поремећаја функције мозга код човека. Поремећаји у менталном развоју код особа са овим синдромом настају услед присуства три, уместо две копије 21. хромозома, што доводи до дисрегулације гена укључених у развој и функционисање мозга. Због тога, ове особе од најранијег периода живота заостају у когнитивном развоју у односу на вршњаке.
Поред поремећаја у когнитивном развоју, Даунов синдром прате многе друге промене и дисфункције у телу. Конкретно, особе са овим синдромом ретко оболевају од солидних тумора, али су истовремено неуобичајено често погођене леукемијом и акутном мијелоидном леукемијом, једним од најопаснијих и најчешћих облика карцинома крви.
