,

Опрезно са мелатонином: Већа доза не значи бољи сан

ФОТО: Lysenko Andrii/Shutterstock

Милиони људи широм света се сваке ноћи сусрећу са несаницом, због чега неретко посежу за мелатонином, иако о његовом дејству и утицају на здравље знају врло мало.

Фармацеут Кристина Ковачевић из Фармацеутске коморе Србије каже да је мелатонин хормон који наш мозак природно лучи, те није лек који нас успављује на силу, он само говори телу да је време за одмор, преносе Новости. И зато суплементи мелантонина могу да помогну код оних људи који имају проблема са спавањем

Фармацеуткиња Ковачевић каже да је код употребе суплемената малантонина важно да се зна да одређени састојци у диму цигарета значајно смањује његово дејство. Осим тога, наглашавају да суплементи нису подложни истим стандардима контроле као лекови, па их је могуће наћи и ван апотека, код различитих произвођача. Једно истраживање које је анализирало 31 препарат мелатонина показало је да стварна количина активне супстанце понекад може да се разликује од оне наведене на етикети. Разлика је ишла од тога да таблета садржи 83 одсто мање од декларисаног до чак 478 више.

– У научним студијама коришћене су дозе од 0,1 мг до 10 мг, а препарати се обично узимају 30 минута до два сата пре спавања – каже Кристина Ковачевић. – Многи стручњаци препоручују да се почне са најмањом дозом (0,5-1 мг) и да се она по потреби постепено повећава. Веће количине не морају донети бољи сан, али могу повећати ризик од нежељених ефеката.

Када је о нежељеним ефектима реч, наша саговорница каже да га не би требало користити током трудноће и дојења, код старијих људи јер могу да буду склонији падовима, код ослабљене функције јетре или код пацијената на дијализи постоји ризик од накупљања лека у организму. Такође, мелатонин стимулише имунски систем, што може да буде проблематично код болести попут реуматоидног артритиса или код пацијената који су примили трансплантацију органа.

– Важно упозорење је и да се суплемент мелантонина не комбинује са таблетама за спавање, као и са неким од лекова за депресију и опсесивно-компулсивни поремећај – каже Кристина Ковачевић.

БАНЕР