Грађани Србије највише оболевају од кардиоваскуларних болести, а највећи број пацијената лечи се у Институту Дедиње. Да не би дошли у сутуацију да имају листе чекања, организовали су прву радну суботу у априлу.
Данас је више стотина пацијената било на прегледу, урадило дијагностичке процедуре, а пуним капацитетом радило се и у операционим салама, пише РТС.
Проф. др Милован Бојовић, директор Института за кардиоваскуларне болести Дедиње, каже да ће, уколико буде потребно, радити и наредних дана.
– Можда ћемо радити и сутра, и наредне суботе и наредне недеље, ми обећавамо грађанима Србије да листе чекања неће бити – истиче Бојовић.
На оперативном програму је 12 кардиохируршких пацијената и осам васкуларних интервенција. Код десетине пацијената урађена је дилатација, коронарографија, а више од 250 пацијената обавиће прегледе у амбулантама.
Грађани Србије најчешће болују од кардиоваскуларних болести, које су све чешће и код млађих особа. Највећи број лечи се у Институту Дедиње.
Због тога што су морали да убацују додатне кревете у болесничке собе, донели су одлуку да им ова субота буде радна. Можда ће бити и следећа. Јер не желе да пацијенти чекају на интервенцију, ни да се праве гужве у собама. На радном месту су били сви запослени.
Милован Бојовић каже да сви делови Института раде пуним капацитетом.
– И операционе сале и ангио сале, амбулантно-поликлинички део, магнет, скенер, холтер, зато што је Институт веома тражен, како из земље тако и из региона, и онда смо видели да листа чекања почиње поново да се одомаћује, да постоји, ми смо решили да обрадујемо пацијенте – наводи Бојовић.
„Безбедност пацијената на првом месту“
Др Ивана Петровић, начелница Одељења преоперативне припреме, каже да је безбедност пацијената на првом месту.
– Морам да вам кажем да је најважније за наше пацијенте безбедност, и да им вратимо комфоран живот, управа је дала максимум да се најновије технологије уведу, да пацијенти добијају најсавременије процедуре, технике – истиче Петровић.
У прва три месеца ове године у Институту Дедиње урађено је скоро 1.000 операција на отвореном срцу и око 700 васкуларних интервенција.
У борби против кардиоваскуларних болести, још једном понављају, најважније су мере превенције – контрола фактора ризика, високог притиска, шећера, холестерола, али и благовремено пружање неопходних дијагностичких прегледа, операција и терапија.
