Програм „Свој на своме“ требало би до краја године да омогући упис између 600.000 и 800.000 објеката у катастар. За тај програм пристигло је око 2,5 милиона пријава, а до сада је издато око 220.000 решења. Стручњаци, међутим, упозоравају да упис власништва није исто што и легализација објекта.
Посредник у промету и закупу некретнина Ервин Пашановић каже за Euronews Србија да је око 2,5 милиона захтева достављено Републичком геодетском заводу на упис, а да је 240.000 за сада решено.
– По пројекцијама које је министарка рекла, очекује се од 600.000 до 800.000 до краја године, што је заиста импресивна цифра. Ја се надам да ће тако и бити – рекао је он.
Он додаје да је проблем што има превише захтева и што не може све да се уради путем вештачке интелигенције, јер на крају неки референт мора да да сагласност, односно да потпише да је све у складу са постављеним прописима.
ФОТО: YOUTUBE/Euronews Serbia/PrintscreenПрема његовим речима, у мањим срединама су јаснији имовинско-правни односи, док су градске средине мало комплексније, јер има много станова у оквиру зграда које су потпуно бесправно изграђене.
– Имамо и тај проблем шта ће бити кад буде уписана имовина, како ће се она третирати – рекао је Пашановић.
Он каже да би зграда са становима у урбаним срединама требало да прође технички пријем да би испунила све услове, а да би се то и десило пројекат мора да буде у складу са прописима.
Наводећи да је доста инвеститора банкротирало, нестало или умрло, Пашановић наводи да је прописом „Свој на своме“ било дозвољено да и сами станодавци поднесу захтеве за своје станове, као и стамбене заједнице.
– У оба случаја гледаће се да се олакша тај процес што више, а којом динамиком ће да иде, ја се надам да ће бити испуњена зацртана брзина – рекао је он.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Које некретнине не могу бити уписане
Око 12 одсто предмета је враћено.
Пашановић каже да ће се то и даље дешавати јер је доста људи зидало своје објекте на земљишту које је у власништву Републике Србије и где не постоји начин да се то пренамени у грађевинско земљиште, наводећи водозахват, шумска и пољопривредна газдинства.
– Ти објекти ће по дифолту бити одбијани. Законом је предвиђено да ће такви објекти прелазити у власништво Републике Србије, па ће она да одлучује да ли ће да их руши или да их стави у неку другу намену. То је на крају и нека опомена за све будуће илегалне грађевинце – рекао је он.
Пашановић каже да ће вероватно објекти који буду уписани по закону „Свој на своме“ моћи да се ставе под хипотеку.
ФОТО: Shutterstock/jd8Хоће ли пасти цене квадрата због веће понуде?
Пашановић наводи да тржиште некретнина формира цене на основу понуде и потражње, и да би онда било логично да цене квадрата падају ако добијемо 2,5 милиона нових објеката у промету, али да то неће бити случај.
Он, међутим, наглашава да је битна структура тих некретнина, наводећи да већином те некретнине нису у градским центрима, већ на периферији, да ће само оне добити на квалитету да могу да се прометују, и њима ће вредност да се повећа.
– Централне градске некретнине које диктирају цене неће бити превише обухваћене кроз овај пропис, и самим тим ја очекујем да ће цене наставити да расту – рекао је он.
Пашановић наводи да је просечна цена квадрата стана у Београду око 2.460 евра, а да се мало даље од центра може наћи некретнина у новоградњи по 2.000 или 2.200 евра.
– Не морамо сви да живимо на Врачару, у Старом граду, на Новом Београду или на Дедињу и Сењаку – рекао је он.
