Број пољопривредних газдинстава у Србији је у односу на 2010. годину порастао за око 60.000 захваљујући подстицајима државе која жели да на тај начин сачува села, рекао је данас министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Драган Гламочић.
Током скупштинске седнице на чијем је дневном реду расправа о неповерењу влади, одговарајући на критике народног посланика Народног покрета Србије (НПС) Мирослава Алексића да лоше води сектор пољопривреде и да није направио никакве позитивне помаке у тој области током свог мандата, Гламочић је рекао да су подстицаји за пољопривреду у Србији највећи у региону и шире.
– Што се тиче опадања броја пољопривредних газдинстава, бројке говоре све. Број пољопривредних газдинстава сада, 2026. године, у регистру Министарства пољопривреде и Управе за јавна плаћања је 515.000, а 2010. било је 446.000. Значи, за више од скоро 60.000 газдинстава. Међутим, оно што је истина, број газдинстава ће у наредном периоду да опада. То је природан процес, зато што ће се пољопривредна газдинства укрупњавати. Зашто се код нас у овом периоду повећавало? Зато што имамо подстицаје који су највећи, не само овај у региону – рекао је министар.
Истакао је да има велике подстицаје и да аграрни буџет износи 7,2 одсто укупног буџета, док подстицаји у Црној Гори, Босни и Херцеговини и Северној Македонији немају ни приближно велике подстицаје као Србија.
– Због тога ми имамо већи број пољопривредних газдинстава. Зашто? Зато што желимо да сачувамо наша села. Без села нема јаке државе – објаснио је Гламочић.
Истакао је и да опозиција често наводи да би буџет за пољопривреду требало да износи 10 одсто републичког буџета, али да би то захтевало да се пензионерима, лекарима и другим грађанима одузме један њихов део.
– Ја бих као министар пољопривреде волео да имам 10 одсто, и није спорно. Буџет је, знамо сви сами, 100 одсто. Па да пољопривреди дате, онда морате узети од пензионера, од лекара, од било кога другога – рекао је он.
Одговарајући на оптужбе да новац намењен за пољопривреду одлази на финансирање пројекта Експо, Гламочић је то одбацио и нагласио да је ове године пољопривредницима исплаћено 82 милијарде, док је претходне године исплаћено 57,8 милијарди.
– Наравно да иде новац из будџета и на Експо, иде новац и на друге грађевинске пројекте, и на путеве, и на брзе пруге, и на болнице. Свако има свој буџет, и свако има право да ради. И тамо су ангажовани и људи, и радници. Србија треба да ради, да напредује. Ако Србија остварује већи БДП, више ће бити и за пољопривреду. Када бруто БДП Србије буде већи, 7,2 одсто ће бити много више за пољопривреду, па неће више бити 150 милијарди, него ће бити 200 милијарди. Једино тако Србија може да иде напред – поручио је министар.
Он је рекао да се често спомиње да људи напуштају пољопривреду и одлазе у иностранство, али да је током својих радних посета широм Србије срео десетине људи који су се вратили из иностранства и започели бављење пољопривредом.
– Пре неки дан сам био код једне жене из Зајечара, вратила се са децом из Италије, да ради пољопривреду и пита како може да оствари право на подстицаје и све. То је право питање, и то је права слика Србије. Ти људи долазе, доносе свој новац, улажу овде у пољопривреду, а држава ће већином, наравно, помоћи – навео је Гламочић.
Говорећи о увозу и извозу свињског меса, министар је нагласио да Србија већ две године није увезла свеже месо, већ само замрзнуто месо које се користи у прерађивачкој индустрији да би она била конкурентна страним компанијама.
– Имате одређене делове тела који се користе за прерађевину. Шунке и неки други делови су скупи. Па не можете ви од једног свињчета да имате довољно свих делова да би могли да радите одређене производе за прерађивачку индустрију – објаснио је Гламочић.
Када је реч о увозу и извозу млека, он је навео да их Србија више извози него што увози и да то нико не спомиње.
– Ми извозимо много више млека и млечних производа него што увозимо, ми смо доминантно земља и већи извозник млека и млечних производа – рекао је он.
Нагласио је да количина млека у Србији расте, али да опада потрошња јер на друштвеним мрежама круже дезинформације о штетности млека због чега би, како је рекао, требало да се ради на промоцији употребе млека.
Осврнуо се и на пројекте који су у вези са наводњавањем пољопривредног земљишта и рекао да се у централној Србији тренутно наводњава више од 20.000 хектара земље, као и да су активирани пројекти захваљујући којима ће се наводњавати још неколико хиљада хектара.
– Радиће се обнова и санација насипа везано за леву обалу реке Саве, регулацију реке Јашке и Јошанице у Новом Пазару. Затим, са ИБРД-ом смо кренули у пројектно-техничку документацију, Србијаводе ће бити задужене за тај део, градњу бране у Памбуковици, за прихватање поплавног таласа и за наводњавање више од 2.000 хектара земље која ће спасити Уб, Мионицу, Ваљево, Коцељеву. Затим, ради се брана Ариље у Сврачкову, где ће бити обезбеђена вода за пиће за преко 500.000 грађана – рекао је Гламочић.
