Зелени капитал Србије: Добри потенцијали за развој обновљивих извора енергије

Директорка Удружења обновљиви извори енергије Данијела Исаиловић рекла је данас да су нафта и гас ресурси под контролом одређених тржишта, док су сунце и ветар доступни свима и истакла да Србија има добре потенцијале за развој капацитета обновљивих извора енергије.

– Свака ветротурбина, ветроелектрана, као и други обновљиви извори енергије, нису само пут ка декарбонизацији, већ су и нови стуб енергетске безбедности и независности – рекла је Исаиловићева.

Она је навела да Србија има добре потенцијале за обновљиву енергију који нису довољно искоришћени. Цена барела јутрос премашује 106 долара. Анализе указују да је рат на Блиском истоку умањио производњу нафте у том подручју готово 60 одсто.

Међународна агенција за енергетику процењује да нафтно гасна криза трајно смањује употребу фосилних горива и акценат ставља на обновљиве изворе и нуклеарну енергију. Најновији подаци показују да је прошле године чак 75 одсто свих нових електрана у свету било из сектора обновљивих извора, док преосталих 25 одсто чине нуклеарна енергија, гас, угаљ и нафта. Исаиловићева истиче да је реч о охрабрујућим трендовима на глобалном нивоу.

– Готово већина нових капацитета потиче из обновљивих извора енергије. Доминантан је био солар, док је Кина држава која се у потпуности окренула ка обновљивим изворима енергије – навела је Исаиловићева.

Према њеним речима, од укупно инсталираних око 800 гигавата нових капацитета, готово 500 гигавата изграђено је у Кини, укључујући 317 гигавата соларних и 180 гигавата ветро-капацитета. Извештај такође указује на раст глобалне потрошње електричне енергије, али и на убрзан развој електромобилности.

– Број електричних аутомобила премашио је 20 милиона, а у Кини чине готово 50 одсто тржишта – истиче Исаиловићева.

Иако поједини аналитичари сматрају да би актуелна енергетска криза могла да успори инвестиције у обновљиве изворе, Исаиловићева је указала на супротан тренд.

– Најчешће се прича о ономе чега нема или од чега зависите. Нафта и гас су ресурси под контролом одређених тржишта, док су сунце и ветар доступни свима и представљају правац којим свет треба да иде – рекла је Исаиловићева.

Ипак, енергетска транзиција не одвија се једнаком брзином у свим земљама.

– Парадоксално је што код нас бројни пројекти стоје упркос томе што су нам потребни нови капацитети. Ако желите интензивнији привредни раст, морате имати више енергије – упозорила је Исаиловићева.

ФОТО: Petar Vladic/Shutterstock

Када је реч о енергетском миксу, удео обновљивих извора у производњи електричне енергије у Европској унији износи 47,3 одсто, док је у Србији око 35 одсто, а на глобалном нивоу око 34 одсто. У Србији су до сада спроведена два круга аукција за обновљиве изворе енергије. Према речима Исаиловићеве, сви пројекти из првог круга у великој мери су реализовани.

– Ветроелектрана Пупин има употребну дозволу, Чибук 2 је у пробном раду, док се пројекат Црни Врх приводи крају – навела је Исаиловићева.

Додала је да за поједине пројекте из другог круга још није започета изградња. Говорећи о разлозима кашњења, она је истакла да кључни проблем често није у дозволама, већ у финансирању и реализацији.

– Када дођете до фазе улагања од преко 100 милиона евра, тада се види ко су заиста озбиљни инвеститори – нагласила је Исаиловићева.

У Србији тренутно постоји осам ветропаркова укупне снаге 824 мегавата, док соларне електране имају нешто више од 400 мегавата инсталиране снаге, укључујући и тзв. прозјумере – грађане и привреду који производе сопствену енергију.

– Потенцијал Србије је велики, што потврђује и више од 12 гигавата захтева за прикључење на мрежу. Проблем је што тај потенцијал још није довољно искоришћен – оценила је Исаиловићева.

На недавно одржаној конференцији у Мадриду, главна порука била је потреба за убрзањем енергетске транзиције.

– Неопходно је брже издавање дозвола, већа улагања у мрежу и смањење административних препрека – рекла је Исаиловићева.

Како је закључила, у савременим геополитичким околностима обновљиви извори енергије имају шири значај.

– Свака ветроелектрана и соларни парк нису само корак ка декарбонизацији већ и нови стуб енергетске безбедности и независности – истиче Исаиловићева.