Ђедовић: Србија се припрема за примену зеленог водоника

17. март 2026. 17:51

Србија се припрема за примену зеленог водоника у индустрији и транспорту, изјавила је данас у Београду министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић на отварању дводневне међународне конференције „Зелени водоник као путоказ енергетске транзиције“.

Она је истакла да је Србија у својој Стратегији развоја енергетике до 2040. препознала водоник као један од енергената и да се тренутно ради на изради програма његовог развоја у земљи, као и на свеобухватној стратегији.

Према њеним речима, држава примену зеленог водоника види у индустријском и транспортном сектору.

– Србија тренутно ради на припремању законодавног оквира и у том процесу ослањамо се на подршку Европске уније. У оквиру програма Европске уније одобрен је пројекат ‘Греен Хyдроген Девелопмент Стратегy анд Ремовал оф Регулаторy Обстацлес’ и тренутно радимо на изради програма развоја водоника, али као што смо рекли и на свеобухватној стратегији. Циљ овог процеса је да се успостави један модеран регулаторни оквир који ће обухватити производњу, транспорт, складиштење и коришћење водоника, али и да се обезбеди усклађеност са европским стандардима и прописима – рекла је Ђедовић Хандановић.

Она је истакла да паралелно са развојем регулативе морамо радити и на пракси.

– У том смислу смо се упустили у развој пилот пројеката који треба да омогуће и стицање практичног искуства и развој домаћих капацитета. Уз подршку Европске уније развија се и пројекат демонстрационог постројења за производњу и складиштење водоника у Институту Винча. Овај пројекат има за циљ развој домаћих капацитета и знања у области интеграције водоника у електроенергетски систем, посебно у контексту балансирања производње из варијабилних извора енергије.

Напоменула је да је ресорно министарство пре три године трасирало пут енергетске транзиције, као и да се тренутно суочавамо са једном од највећих енергетских криза од 2022. године.

– Не знамо колико ће ова криза трајати и какве последице ће имати иако на свакодневном нивоу пратимо цене и снабдевеност тржишта. Морамо да размишљамо о будућности и како да смањимо зависност од фосилних горива.

Према њеним речима, сарадња је кључна у развоју нових технологија.

– Сарадња са академском заједницом и међународним партнерима важна је да би утрли пут том развоју, али без компанија и без финансијских институација тешко је да се подржи тај развој.

Она је истакла да енергетски сектор у Европи пролази кроз дубоку трансформацију и да се водоник све више препознаје као важан елемент будућег енергетског система, посебно у тешкој индустрији и транспорту, али и као средство за интеграцију растућег удела обновљивих извора енергије у електроенергетски систем.

– Србија жели да иде у корак са тим променама, а важан корак смо направили изменама Закона о енергетици у децембру 2024. године. Тада је први пут предвиђена израда програма развоја водоника и отворен простор да се водоник системски укључи у развој нашег енергетског сектора – закључила је Дубравка Ђедовић Хандановић.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Андреас Фон Бекерат истакао је да су високе цене нафте, које тренутно плаћамо, подсетник на нашу зависност од фосилних горива.

– Мислим да је право време да нађемо начин како да се отиснемо од ове зависности. Циљ ЕУ је климатска неутралност до 2050. године, а фокус је инсталирати 40 гигавата електролизела до 2040. и увести 10 милиона водоника до 2030. – рекао је Фон Бекерат.

Он истиче да ЕУ пружа подршку за прелазак на зелени водоник, као и да интеграција српског и европског тржишта захтева много регулативних промена.

Потпредседник Привредне коморе Србије Михаило Весовић наводи да је зелени водоник изузетно актуелан имајући у виду нестабилност цена традиционалних енергената.

– Дакле, ова водонична трансформација ће се догодити. Питање је само брзине и питање је усклађености, јер није само довољно променити индустрију. Потребно је имати производњу водоника и на крају створити инфраструктуру којом ће тај водоник моћи да се дистрибуира. Због тога је врло важно да сви разговарају,од представника привреде, до представника финансијских институција и оних који доносе законе и регулативу која ће све то убрзати – рекао је Весовић.

Декан Машинског факултета у Београду Владимир Поповић истиче да је сарадња кључна за успостављање напретка у развоју водоничне технологије у нашој земљи.

– Користећи зелени водоник на бази електролизе воде можемо да смањимо нашу зависност од фосилних горива што омогућава одрживи развој – истакао је Поповић.

Амбасадор Велике Британије у Србији Едвард Фергусон каже да зелени водоник има кључну улогу у процесу декарбонизације, али да ниједна земља није способна да самостално спроведе транзицију ка употреби овог хемијског елемента.

– Велика Британија је потврдила више од 500 милиона фунти подршке за инфраструктуру водоника, а то је тренутно посебно фокусирано на омогућавање прве регионалне мреже за транспорт и складиштење водоника. Идеја је да се по први пут повежу произвођачи и крајњи корисници, попут произвођача струје и индустрије. Очекујемо да ћемо врло брзо донети коначне одлуке и надамо се да ће прва мрежа бити оперативна до 2031. године – рекао је Фергусон.

Амбасадорка Немачке у Србији Анке Конрад истакла је да ратови на Блиском истоку и у Украјини указују колико је важна енергетска независност.

– Прелазак на климатски неутралну енергију важан је за нашу економију и безбедност. Водоник игра кључну улогу у томе и пресудан је за многе гране индустрије. Желимо да се уздамо како у обновљиве изворе енергије из Немачке, тако и у поуздане партнере. Немачка подржава Србију у тој транзицији – рекла је Конрад.

Амбасадорка Данске у Србији Перниле Далер Кардел каже да нема смисла производити водоник који није зелен истичући његову значајну улогу у зеленој транзицији.

– Данска, захваљујући великим количинама енергије из ветра на мору, вишак електричне енергије претвара у зелени водоник, као начин складиштења енергије, како бисмо је користили касније – навела је Далер Кардел.

Конференција је окупила представнике електроенергетских компанија, индустрије, инвеститора, финансијских институција, регулатора и међународних организација укључених у развој великих енергетских и инфраструктурних пројеката.

У питању је међународни стручни и пословни догађај посвећен улози водоника у глобалној енергетској транзицији.

Учесници ће током два дана разговарати о развоју пројеката водоника, интеграцији обновљивих извора енергије, инфраструктурним изазовима и инвестиционим могућностима са фокусом на конкретне пројекте, тржишне трендове и практична решења која обликују будући енергетски систем.

Организатор конференције је Кластер за реализацију пројекта водоника.

Водоник, као најзаступљенији елемент у свемиру, има велики потенцијал у енергетском сектору.

Велики део водоника који се данас користи, тзв. сиви водоник, производи се из фосилних горива, при чему се емитују значајне количине угљен-диоксида.

Зелени водоник се производи електролизом воде уз коришћење енергије из обновљивих извора и без емисије штетних гасова, а представља један од кључних фактора у процесу енергетске транзиције.

водоник, дубравка ђедовић хандановић, енергија, зелена енергија, зелени водоник, обновљиви извори енергије