Утицај евангелистичких цркава, страх од криминала и пропусти Лулине кампање помогли су Флавију Болсонару да освоји највише гласова у првом кругу председничких избора у Бразилу. Аналитичари оцењују да резултат показује дубоку укорењеност крајње деснице, али упозоравају да борба за председничку функцију још није завршена.
У једном од делова Рио де Жанеира традиционално наклоњених левици, присталице Луиса Инасија Луле да Силве у недељу увече певале су прерађену фудбалску песму, позивајући председника да преокрене резултат. Иза навијања стајало је разочарање због изборног ударца који је доживео њихов лидер.
Како у анализи за Гардијан пише Том Филипс, изненађујући успех сина бившег председника Жаира Болсонара произашао је из преплитања друштвених, политичких и верских фактора. Пред Лулом је зато тежак задатак уочи другог круга, заказаног за 25. октобар.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Бернардо Мело Франко, политички колумниста листа O Globo, сматра да резултат потврђује снагу болсонаризма, покрета који је изградио Жаир Болсонаро. Тај покрет, према његовој оцени, више није могуће посматрати као пролазну појаву везану само за једног политичара.
– Његов отац је осуђен и затворен због покушаја државног удара, али су упркос томе његови савезници побеђивали широм земље, а његов син је фаворит у другом кругу председничких избора – рекао је Мело Франко.
Цркве као снажна изборна мрежа
Евангелистичке цркве у Бразилу снажно су се прошириле од осамдесетих година прошлог века. Њихови верници данас чине готово трећину становништва, што им даје значајну друштвену и политичку тежину.
Многи од тих бирача, често под утицајем верских вођа, подржали су радикални популистички покрет породице Болсонаро. На његовом челу сада је Флавио, најстарији Жаиров син, који и сам припада евангелистичкој заједници.
Жаир Болсонаро је током председничког мандата ултраконзервативном политиком учврстио савез са утицајним вођама великих црквених заједница, међу којима је и телевизијски проповедник Силас Малафаја. Тај савез је покрету обезбедио приступ широкој мрежи верника.
ФОТО: TANJUG/AP Photo/Ettore Chiereguini– Та верска машинерија стављена је у службу болсонаризма. Пастори који имају милионе пратилаца на друштвеним мрежама, купују телевизијске термине и предводе цркве са милионима чланова претворили су се у агитаторе породице Болсонаро – навео је Мело Франко.
Страх од криминала и обећања чврсте руке
Други важан покретач успеха деснице било је насиље у градовима. Према оцени Мела Франка, политичари попут Болсонарових нудили су погрешна, али лако разумљива решења: оштрије полицијске поступке, масовно затварање и снижавање узраста кривичне одговорности.
Такве поруке привлаче бираче који страхују од криминала. У кампањи су као узор истицане мере председника Салвадора Најиба Букелеа, који је затворио хиљаде људи, често без одговарајућег судског поступка, и успео да смањи број убистава.
Мело Франко сматра да су болсонаристички политичари Букелеове мере представљали као готово магично решење. Тиме је питање безбедности постало један од главних начина придобијања незадовољних и уплашених грађана.
Оштру реторику додатно је подстакла одлука Доналда Трампа да две највеће бразилске криминалне организације прогласи страним терористичким организацијама. Болсонаро и његови савезници обећавали су неутралисање наркотерориста и хемијску кастрацију силоватеља, што је, према анализи Гардијана, привукло део бирача исцрпљених насиљем.
Лулина кампања мимо свакодневних брига
Док је десница наглашавала безбедност, Лула је велики део кампање посветио одбрани бразилског суверенитета од Трампових планова и заштити резерви ретких земних елемената. Аналитичари сматрају да је тиме запоставио проблеме који непосредно погађају домаћинства.
– Бирачи су желели решења за ближе проблеме, попут дугова банкама, цене хране и несигурности – рекао је Мело Франко.
ФОТО: Pierre TEYSSOT / Sipa Press / ProfimediaФилипс описује да су на једном недавном скупу у предграђу Рија поједине Лулине присталице губиле пажњу док је председник говорио о критичним минералима и AI. Тај призор указивао је на размак између порука кампање и интересовања дела публике.
Политички аналитичар Томас Трауман, некадашњи портпарол председнице Дилме Русеф, оцењује да је Лулина трећа администрација занемарила велики део друштва незадовољан економским приликама или спорним питањима повезаним са Врховним судом. Према његовим речима, власт је критике сувише често тумачила као израз фашизма или елитизма.
– Постоје и бирачи који су од владе очекивали више, а нису ни фашисти ни елитисти. Једноставно им се влада није допала и одлучили су да је казне – објаснио је Трауман.
Године, тврдоглавост и поређење са Бајденом
Део критичара указује и на Лулине године, као и на то што није изградио јасног наследника. Председник ће напунити 81 годину два дана после другог круга избора, а Economist га је недавно упоредио са Џозефом Бајденом, који је одустао од председничке кандидатуре 2024. године.
Ипак, Трауман и Мело Франко одбацују тврдње да Лула показује физичку слабост или когнитивне потешкоће. Сматрају да проблем није у његовој способности да наступа и обавља дужност.
Трауман сличност са Бајденом види у тврдоглавости и недовољном слушању других. Лула је, према његовој оцени, веровао да су пристојни економски показатељи довољни да му обезбеде нови мандат, занемарујући расположење дела грађана.
Од почетка кампање деловао је уверен да је изборна победа обезбеђена. Резултат првог круга показао је да таква процена није била оправдана.
Бразил у ширем успону крајње деснице
Политиколог Мигел Лагос бразилске изборе посматра као део ширег успона крајње деснице, која вешто користи друштвене мреже. Сличне процесе препознаје у Сједињеним Државама, деловима Латинске Америке и, у другачијем облику, Европи.
У Бразилу је, према његовој оцени, важан покретач дубок бес према традиционалним политичким елитама, новинарима и интелектуалцима. Породица Болсонаро успела је да се представи као противник тог поретка.
То је успела иако су Жаир и Флавио професионални политичари који су заједно провели око пола века у парламенту државе Рио де Жанеиро или бразилском Конгресу. Попут Трампа, изградили су слику аутсајдера који обећавају обрачун са системом чији су и сами део.
Мело Франко сада сматра Флавија Болсонара фаворитом за председничку функцију, али наглашава да исход још није одлучен.
– Не мислим да је трка завршена. Бразил нас стално подсећа да преокрети нису само могући, већ су готово саставни део његовог политичког пејзажа – поручио је.
