Вулетић и Антић о аутономији Универзитета и ректору Ђокићу

Вишенедељне тензије у српском друштву, подстакнуте локалним изборима, нису се смириле ни после пребројавања гласова и проглашења победника. Ствари су додатно добиле на тежини након јучерашњег уласка припадника Управе криминалистичке полиције у просторије Ректората Универзитета у Београду.

Иако је полиција поступала у складу са захтевом Вишег јавног тужилаштва, а у склопу истраге о трагедији на Филозофском факултету у Београду, реакције акадамске заједнице и шире јавности отвориле су низ питања која превазилазе сам инцидент.

У фокусу су дилеме о томе да ли поступање полиције представља нарушавање аутономије универзитета, али и како тумачити обраћање ректора Ђокића.

О овим темама разговарали смо са Владимиром Вулетићем и Чедомиром Антићем, професорима на Филозофском факултету у Београду.

Није факултет азил или уточиште

Вулетић у разговору за портал Српски Компас истиче да људи који коментаришу јучерашњи догађај пре свега не разумеју контекст који је довео до њега.

„До интервенције полције је, како сам схватио, дошло по налогу суда у вези са истрагом о смртном случају. Људи који о аутономији факултета причају – они ни не разумеју шта она представља. Они су негде чули да полиција не сме да улази на факултет, што је наравно тачно. Полиција никада ни не улази на факултет, то се није дешавало. Али када се деси злочин не можете да користите факултет као азил и уточиште. Онда би сви криминалци спавали по факултетима“, каже Вулетић, а потом истиче да је реч о покушају „политизације и покушај да се студенти поново анимирају“.

ФОТО: Printscreen/TV Tanjug

„То је покушај организоване групе која је отела Универзитет и од студената и од наставника и која га већ дуже од година користи као средство у политичкој борби. Манипулише студентима, зато што се налазе на позицијама у које људе имају поверење“, сматра наш саговорник.

Са друге стране, Чедомир Антић истиче да полицијска истрага у случају погибије једне студенткиње, кад год се она догодила и у којим год околностима, не може да наруши аутономију Универзитета.

„Као што је познато Универзитет нема судску аутономију. Универзитет није држава. Аутономија Универзитета није ту јер постоје паметни, лепи, грађани са свим зубима и они који су глупи, ружни, необразовани и крезуби, па је Универзитет уточиште онима који су лепи, паметни и образовни, који покушавају да укроте крезубе, па када не могу да их укроте, они се сакрију на Универзитет. То је мокри сан људи као што је ректор Ђокић. Он није показао храброст. Подсећања ради 1999. године као доцент потписао је уговор са режимом Слободана Милошевића, јунак је постао тек као ректор. Пошто је на том месту заменио ректора који није био по вољи садашњим властима. Треба да размисли како и зашто се променио тај став“, истиче Антић, а потом наводи шта по његовом мишљењу показује догађај на Филозофском факултету.

Демагогија и дубоко незнање

„Он, између осталог, показује да поједини људи нису достојни својих положаја. Они су, наиме, у овом случају много више одговорни за то што се догодило, него што је рецимо Томислав Момировић за надстрешницу. Момировић је поднео оставку, шта треба у овом случају да се догоди?“

На питање како гледа на јучерашњи говор који је одржао Владан Ђокић са терасе Ректората, Антић истиче да ректора Универзитета у Београду сматра политички неталентованим човеком.

ФОТО: S.S./ATAImages

„Тај говор који је држао са терасе је демагогија и показује дубоко незнање, ко год да га је писао. Поред незнања он показује и непоштовање реалности политике у Србији и недосатак управо оне моралности и етичности коју су захтевали у децембру и јануару 2024. године, односно 2025. године. Као и сви његови говори и овај говор је неубедљив и неконзистетнатн и промашена тема. Јер овде није тема да ли декане неко мрзи, да ли су они последња нада Србије, јер жалосна је земља у којој је последња нада ректор Ђокић – овде је питање да ли сте спремни да подржите рад установа. Притом постављам питање ректору Ђокићу: какав сте ви професор и ректор када месецима нисте били на свом радном месту? Кад нисте могли да направите споразум са тим људима које сте наводно подржавали? Када су вам они преузели ректорат, попили пола тоне вина, уселили се у ваше канцеларије, а ви сте ишли да се виђате са страним представницима. Такође, да ли мислите да немате одговорност према редовним професорима, па макар их било двоје? Већ сте на располагању сваком другом, па и страним држављанима, док своје неистомишљенике на Универзитету охоло игноришете“, пита Антић.