Вучићево наслеђе: Шта остаје после два председничка мандата

Објављено: 30.09.2026. 16:30

Оба пута је председнички мандат освојио већ у првом кругу, а његов други мандат сада се завршава без окончања његове политичке каријере. Он се окреће новој политичкој утакмици и трци за место премијера на изборима 25. октобра, потврђујући да одлазак са Андрићевог венца не значи и одлазак из центра политичке моћи

Председник Србије Александар Вучић поднео је оставку. Истакао је да је на тој функцији служио верно, часно и поштено. Уочи обраћања јавности, Вучић се обратио грађанима окупљеним испред седишта председника Републике на Андрићевом венцу.

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ

„Што се тиче наше спољне политике, много је тешко било водити ту политику. Сваки састанак, готово сваки састанак је у последње четири и по године у Европи био мучење. Сваки. Ни на једном се нисам осећао лепо. Зато што на сваком је прво питање било ’зашто ниси увео санкције Русији’. На сваком месту. И са Русима је било тешко, јер њихов је циљ да задрже НИС по сваку цену, а овим другима да им то узму, на крају страда Србија. Нигде није за нас било ни једноставно ни лако. Неће бити ни у будућности“, рекао је Вучић.

Додао је да је захвалан кинеским пријатељима који су, како каже, много помагали Србији у претходном периоду.

„Срећан сам што покрећемо стратешки дијалог са Американцима. Срећан сам због добрих разговора и са Путином и са Макроном, баш добрих. И мислим да сам тиме оставио нешто онима који долазе, пре свега Влади Србије, а касније и новом председнику Србије“, рекао је Вучић.

Између осталог, поручио је и да никада не би имао снаге и енергије за вођење рационалне, одговорне и прагматичне политике да није имао подршку грађана Србије и захвалио се свим сарадницима који су у протеклих 10 година радили са њим.

Вучић је рекао да ћемо до краја децембра имати, по Уставу и закону, председничке изборе.

„Дакле, до краја децембра мораћемо да имамо одржане председничке изборе, први круг председничких избора, а пре тога, као што знате, 25. октобра имамо парламентарне изборе. Зашто сам ово учинио? Могао сам да идем на изборе као председник Републике. Чак су ме моји бројни пријатељи председници из иностранства у чуду питали: Зашто то радиш? Зашто напушташ функцију? Нико то никада није урадио“, рекао је Вучић.

Тешко је било све најважније догађаје који су обележили два председничка мандата Александра Вучића сместити у један текст, те смо зато издвојили оне који најбоље илуструју политички, економски и друштвени курс Србије током тог периода. Реч је о преломним тренуцима и потезима који су, сваки на свој начин, одредили карактер ових година и показали правац за будућност.

ПРВИ ПРЕДСЕДНИЧКИ МАНДАТ

Председнички избори одржани су 2017. године, а на њима је Александар Вучић у првом кругу избора однео победу са 55 одсто гласова, те други круг није одржан. На другом месту био је Саша Јанковић са 16,36 одсто гласова, а трећи Лука Максимовић са 9,43 одсто гласова. У Палати „Србија“ у Београду одржана је свечаност поводом инаугурације Александра Вучића за председника Србије. Свечаном пријему присуствовао је велики број гостију – светске званице, представници региона, као и бројни домаћи гости из јавног живота. Организатори су навели да је то било највеће окупљање страних званичника у последње четири деценије.

ПОКРЕТАЊЕ УНУТРАШЊЕГ ДИЈАЛОГА

Позив на унутрашњи дијалог о Косову и Метохији покренуо је председник Србије Александар Вучић током лета 2017. године, убрзо након ступања на дужност шефа државе. Циљ ове иницијативе био је да се кроз широку јавну расправу државних институциција, верских заједница, САНУ, невладиних организација и политичких партија пронађе дугорочно и реално решење за косовско питање.

ПРИЈЕМ КОД ТРАМПА 2017. ГОДИНЕ

Председник Вучић је крајем септембра 2017. године присуствовао пријему код америчког председника Доналда Трампа и његове супруге Меланије за лидере који су се налазили у Њујорку поводом заседања Генералне скупштине УН. Истакао је да се чак четири пута руковао са Трампом, са којим је, чини му се, дуже од других имао прилике да разговара.

ПОСЕТА ХРВАТСКОЈ 2018. ГОДИНЕ

Председник Вучић боравио је у званичној посети Загребу на позив хрватске председнице Колинде Грабар-Китаровић 12. и 13. фебруара 2018. године. Председници Хрватске посебно је захвалио на храбрости да га позове у посету у тренутку кад односи две земље нису баш у узлазној линији, уз опаску да је тешко наћи питање око којег ћемо се једноставно договорити, али без тога, истакао је председник Вучић неће бити напретка.

ПОСЕТА МОСКВИ У МАЈУ 2018. ГОДИНЕ

Председник Вучић је боравио у дводневној посети Москви у мају 2018. године, где се састао са руским председником Владимиром Путином. Био је први страни лидер са којим се Путин састао након своје инаугурације. Том приликом разговарало се о војно-техничкој сарадњи и системима попут „Панцира“ и „Смерча“. Поводом обележавања Дана победе председник Србије је присуствовао и војној паради на Црвеном тргу. Вучић је захвалио на топлом пријему и честитао председнику Путину на изванредној победи на председничким изборима.

НАГРАДА „ЗЛАТНИ ЛАВ“ ЗА МИР

Почетком децембра 2018. године председнику Вучићу у Венецији уручена је међународна награда за мир „Златни лав“. Награду је у његово име преузео амбасадор Републике Србије Горан Алексић.

„Чињеница да сам ја добитник ове дивне награде, ја, који долазим са Балкана, којег су толико пута звали ’инкубатором ратова’, са Балкана на којем су жртве поравнале историју, из Србије, чија су деца, генерацијама, расла за рат, из Београда, који је 44 пута био разрушен до темеља, из земље, региона, у којима је славна смрт вековима била главна обавеза и задатак – то је више од наде“, истакао је председник Вучић у писму, захваљујући на признању.

МАКРОН НА КАЛЕМЕГДАНУ

Председник Републике Србије Александар Вучић угостио је председника Републике Француске Емануела Макрона, који је боравио у званичној дводневној посети Србији, 15. и 16. јула 2019. године. Председник Макрон је, после безмало две деценије, први председник Француске у посети Србији, и то у години у којој се обележавало 180 година од успостављања дипломатских односа. Макрон се обратио грађанима на Калемегдану делимично на српском језику, поручивши да „Француска воли Србију као што је Србија волела њу“, што је изазвало велику пажњу јавности.

„СПАСИБА ЗА ДРУЖБУ“

Председник Руске Федерације Владимир Путин посетио је Београд 17. јануара 2019. године, где му је председник Александар Вучић приредио свечани дочек. Теме разговора двојице председника биле су билатерални односи и Косово и Метохија. Посету Србији Путин је завршио испред Храма Светог Саве на Врачару где се, према проценама полиције, окупило око 120.000 људи који су дошли да дочекају руског и српског председника. Том приликом председник Путин је окупљеним грађанима поручио: „Хвала вам на пријатељству“, а потом и на руском „Спасибо за дружбу“.

„МАЛИ ШЕНГЕН“

Председник Србије Александар Вучић, премијер Северне Македоније Зоран Заев и премијер Албаније Еди Рама, потписали су 2019. године у Новом Саду декларацију о намерама о успостављању „малог Шенгена“ између те три земље. Ова декларација требало је да помогне да читав регион Западног Балкана почне да функционише на четири кључне слободе Европске уније – слобода кретања капитала, роба, услуга и људи. Касније је ова иницијатива прерасла у „Отворени Балкан“. Председник Вучић је оценио ову иницијативу као историјску прилику за цео регион у околностима када Европска унија нема јасну стратегију проширења према Западном Балкану.

ОТВАРАЊЕ ИСТОЧНОГ КРАКА КОРИДОРА 10

Вучић је 9. новембра 2019. године свечано отворио комплетан источни крак Коридора 10 од Ниша до границе са Бугарском (код Димитровграда). Отварању је присуствовао и бугарски премијер Бојко Борисов.

ПОСЕТА СОЧИЈУ

Председник Србије Александар Вучић боравио је у радној посети Руској Федерацији, где се састао са председником Владимиром Путином. Теме разговора биле су енергетика, гасовод и даља билатерална сарадња. Током заједничког обраћања пред новинарима, двојица председника нагласила су значај унапређења сарадње Србије и Русије на економском и политичком плану, као и у сфери одбране. Кремљ је претходно саопштио да је ова посета председника Србије дуго очекивана и важна.

БРОЈНИ СУСРЕТИ СА ЕРДОГАНОМ

Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган боравио је у званичној посети Србији 10. и 11. октобра 2017. године, где га је дочекао председник Србије Александар Вучић. Ердоган је потом Србију претходно посетио у септембру 2022. године, а пре тога у октобру 2019. године, када је обележено 140 година дипломатских односа две земље. Током посете Београду 2024. године Србија и Турска потписале су 11 различитих споразума и меморандума о међусобној сарадњи у присуству председника Вучића и Ердогана, а двојица лидера присуствовала су Бизнис форуму Србија–Турска. Вучић је у посети Турској боравио 2018, 2021. и 2022. и 2026. године.

ПРОГЛАШЕНО ВАНРЕДНО СТАЊЕ

Проглашено је ванредно стање на територији целе земље 15. марта 2020. године због коронавируса, затворене су школе и обданишта, а границе су почеле да се затварају. Скупштина Србије је 6. маја 2020. године званично укинула ванредно стање које је било на снази од марта. Тиме је почео процес постепеног попуштања епидемиолошких мера (отварање тржних центара, вртића и сл.).

ИЗБОРИ 2020. ГОДИНЕ И БОЈКОТ ОПОЗИЦИЈЕ

Одмах након укидања ванредног стања, Вучић је одржао састанак са представницима политичких партија и 4. маја саопштио да ће парламентарни избори бити одржани 21. јуна 2020. године. Изборна листа „Александар Вучић – За нашу децу“ остварила је убедљиву победу освојивши 60,65% гласова (односно 188 од 250 мандата у Скупштини Србије). Вучић је тада изјавио да је Српска напредна странка (СНС) добила огромно и историјско поверење народа са више од два милиона освојених гласова. Већи део тадашње опозиције (окупљен око Савеза за Србију) бојкотовао је изборе, због чега је излазност износила око 48,9%, а нови скупштински сазив остао је готово у потпуности без традиционалне опозиције. Непосредно пре избора, у фебруару исте године, цензус за улазак у парламент спуштен је са 5% на 3% како би се олакшао улазак мањих партија.

ВАШИНГТОНСКИ СПОРАЗУМ

Председник Србије Александар Вучић и премијер привремених приштинских институција Авдулах Хоти потписали су у Белој кући споразум са америчким председником Доналдом Трампом о нормализацији економских односа. Саветник за националну безбедност председника САД Роберт О’Брајан оценио је да је председник Доналд Трамп постигао још један историјски договор и поручио да се економском нормализацијом односа Београда и Приштине отвара пут ка миру и светлијој будућности за људе на Балкану. Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп симболично је уручио председнику Србије Александру Вучићу кључеве Беле куће

ДАН СРПСКОГ ЈЕДИНСТВА, СЛОБОДЕ И НАЦИОНАЛНЕ ЗАСТАВЕ

Влада Србије је 11. септембра 2020. године, на иницијативу председника Вучића и званичника Републике Српске, донела одлуку да се 15. септембар (дан пробоја Солунског фронта) убудуће обележава као заједнички празник – Дан српског јединства, слободе и националне заставе.

НАСТАВАК ДИЈАЛОГА И СКУПШТИНСКИ ИЗВЕШТАЈ

Након учешћа у новој рунди преговора са Приштином у Бриселу, Вучић је 22. јуна 2021. године поднео опсежан извештај Народној скупштини Републике Србије о преговарачком процесу и раду Канцеларије за Косово и Метохију. Током овог вишедневног заседања истакао је да ће држава учинити све да сачува мир и стабилност. Такође, средином септембра 2022. године одржана је дводневна посебна седница Народне скупштине на којој је председник Вучић посланицима и јавности представио Извештај о преговарачком процесу са привременим институцијама у Приштини. Седницу су обележиле оштре дебате са опозицијом.

ОПШТИ ИЗБОРИ 2022. ГОДИНЕ

Александар Вучић је средином фебруара 2022. године потписао Указ о распуштању Скупштине и званично расписао ванредне парламентарне изборе за 3. април 2022. године. Истовремено су расписани и локални избори (укључујући Београд), као и председнички избори на којима је Александар Вучић победио у првом кругу са освојених око 59% гласова и тиме је обезбедио нови председнички мандат. Другопласирани је био Здравко Понош са 18,25% гласова. На парламентарним изборима СНС је освојила 42,91% гласова. Излазност је била око 58,71%. Свечана седница на којој је Вучић положио заклетву за нови петогодишњи председнички мандат одржана је 31. маја 2022. године.

ЗВАНИЧАН СТАВ СРБИЈЕ О РАТУ У УКРАЈИНИ

Након избијања руске инвазије на Украјину (24. фебруара 2022. године), Вучић је после седнице Савета за националну безбедност представио закључке државе. Србија је пружила пуну подршку територијалном интегритету Украјине, оценивши његово кршење као погрешно, али је донела одлуку да неће уводити рестриктивне мере и санкције Руској Федерацији, водећи се искључиво својим виталним економским и политичким интересима.

ХРОНОЛОГИЈА КОНТАКТА СА АДМИНИСТРАЦИЈОМ АМЕРИЧКОГ ПРЕДСЕДНИКА ДОНАЛДА ТРАМПА

*Септембар 2017. – Њујорк, Генерална скупштина УН: Вучић је присуствовао пријему који су Доналд и Меланија Трамп организовали за светске лидере. Вучић је тада рекао да је са Трампом кратко разговарао, четири пута се руковао и позвао га да посети Србију. Трамп је, према Вучићевом наводу, прихватио позив. Ово је био њихов први документовани лични контакт.
*Септембар 2019. – Њујорк: Вучић је присуствовао пријему који је Доналд Трамп организовао поводом Генералне скупштине УН.
*Јануар 2020. – Давос: Вучић је присуствовао обраћању Доналда Трампа на Светском економском форуму, али се није састао са Трампом. Састао се са Трамповим саветником за националну безбедност Робертом О’Брајаном.
*Септембар 2020. – Вашингтон, Бела кућа: Вучић и Трамп су се састали у Белој кући након потписивања Вашингтонског споразума о нормализацији економских односа Београда и Приштине. Разговарали су о билатералним и економским односима Србије и САД.
*Новембар 2024. – телефонски разговор: Након Трампове победе на председничким изборима, Вучић је разговарао са њим телефоном. Вучић је рекао да је разговор био срдачан и позвао Трампа да посети Србију.
*Март 2025. – Београд: Вучић се састао са Доналдом Трампом млађим. Разговарали су о односима Србије и САД и стратешкој сарадњи.
*Јул 2026. – Београд: Вучић је имао састанак са Марком Бернсом, саветником Доналда Трампа за духовна питања.
*Септембар 2026. – Њујорк: Вучић је отпутовао на 81. Генералну скупштину УН и најавио да ће присуствовати пријему код Доналда Трампа. У Њујорку је имао разговоре са више америчких званичника, укључујући заменика државног секретара Кристофера Ландауа.

СПОМЕНИК „ЂЕНЕРАЛУ“ ВЕЉКУ РАДЕНОВИЋУ

Током 2022. године, у Крушевцу, на Багдали, откривен је споменик потпуковнику полиције Вељку Раденовићу, предводнику Посебних јединица српске полиције из Призрена. Споменик су открили председник Републике Александар Вучић, на чију је иницијативу споменик и подигнут, и син погинулог хероја Вукашин Раденовић. Захваљујући средствима пријатеља града, академски вајар Тома Коматина је израдио споменик српском јунаку и вођи ослободилачке битке за Ораховац 1998. године. Његово херојство опевано је у песми аутора Гаврила Кујунџића, коју је извела Павлина Радовановић из Ораховца. Споменик славном „ђенералу“, како су га често звали саборци и поштоваоци, подигнут је на Багдали, близу породичне куће хероја одбране Косова и Метохије. Након церемоније откривања споменика, бројним присутним грађанима Крушевца обратио се председник Републике Србије Александар Вучић.

„И као народ и као држава, наша обавеза је да негујемо сећања на велике људе. Покојни ђенерал Вељко је градио и бранио и то тамо где је било најтеже. Судбина је хтела да споменик буде на стотину метара од дома његове продице. Они ће га гледати, и ово је доказ да се у Србији нешто променило. Србија је почела да памти, да се сећа, Србија никада неће заборављати“, истакао је Вучић.

Како је додао, у питању је великан, најзаслужнији за спасавање стотине цивила

„Његова акција у Ораховцу била је маестрална. То је било питање срца, мудрости, памети и одговорног приступа. Данас се исправља историјска неправда према ђенералу, Србији и народу“, поручио је Вучић.

ЕНЕРГЕТСКА КРИЗА И УГОВОР О ГАСУ

Након што је крајем маја обавио кључни телефонски разговор са Владимиром Путином, Вучић је у јуну 2022. координисао детаље око потписивања новог трогодишњег уговора за снабдевање Србије руским гасом по повољним ценама, што је представљено као кључни корак за обезбеђивање енергетске стабилности земље пред надолазећу зиму.

ГОВОР У УН 2022. ГОДИНЕ

Вучић је боравио у Њујорку од 19. до 23. септембра 2022. године. Током свог обраћања пред Генералном скупштином УН-а, фокусирао се на одбрану територијалног интегритета и суверенитета Србије, повлачећи паралеле између ситуације у Украјини и НАТО бомбардовања СР Југославије 1999. године. На маргинама заседања имао је и бројне билатералне састанке са светским званичницима. Током овог месеца донет је и важан стратешки закључак Савета за националну безбедност у вези са очувањем спољнополитичког курса Србије и неувођењем санкција Руској Федерацији.

ТРАГИЧАН МАЈ 2023. ГОДИНЕ

Након трагедија у ОШ „Владислав Рибникар“ и Дубони и Малом Орашју (3. и 4. маја 2023. године), Вучић је најављивао оштрије мере безбедности. Током маја су организовани масовни грађански и опозициони протести у Београду и другим градовима са захтевима за оставкама и укидањем ријалити програма.

ПОВЛАЧЕЊЕ СА ЧЕЛА СТРАНКЕ

Вучић се 27. маја 2023. године званично повукао са места председника Српске напредне странке на скупу у Крагујевцу, док је на његово место касније изабран Милош Вучевић. Крајем исте године, 17. децембра 2023, одржани су ванредни парламентарни избори. Истог дана, председник Скупштине Владимир Орлић расписао је локалне изборе у 65 градова и општина. Изборна листа „Александар Вучић – Србија не сме да стане“ освојила је 48,07% гласова, односно 129 мандата у Народној скупштини, чиме је обезбеђена апсолутна већина.

ПРОГРАМ „СКОК У БУДУЋНОСТ“

Председник је средином јануара 2024. године најавио и представио план развоја Србије за период од 2024. до 2027. године, са акцентом на припреме за међународну изложбу ЕXПО 2027 и велике инфраструктурне пројекте.

СПОЉНОПОЛИТИЧКИ ИЗАЗОВИ 2024. ГОДИНЕ

Током априла 2024. године Вучић је често истицао тешку дипломатску позицију Србије поводом најављеног одлучивања о пријему тзв. Косова у Савет Европе и припрема Резолуције о Сребреници у Уједињеним нацијама. Генерална скупштина УН је 23. маја 2024. године усвојила резолуцију са 84 гласа за, 19 против и 68 уздржаних. Вучић је боравио у Њујорку, где је лично присуствовао седници и говорио пред Генералном скупштином УН. Он је оцењивањем да је резолуција „политички мотивисана“ и да ће додатно поларизовати регион и отворити „Пандорину кутију“ тражио од одређених земаља да гласају против или да буду уздржане. Пре гласања, Вучић је изјавио да Србија не може да победи у погледу броја гласова великих сила, али да ће сваки број гласова мањи од 100 за резолуцију сматрати дипломатским успехом и знаком подељености света, што се на крају и догодило јер су за резолуцију гласале 84 државе од укупно 193 чланице. Председник Србије Александар Вучић се огрнуо заставом Србије и поручио да је „поносан на своју Србију“.

ПОСЕТА СИ ЂИНПИНГА

Председник Народне Републике Кине боравио је у званичној посети Београду (7–8. мај). Вучић и Си потписали су Заједничку изјаву о подизању билатералних односа на ниво заједнице са заједничком будућношћу. Том приликом су договорени нови економски и инфраструктурни пројекти.

ПРЕДСЕДНИЧКА КАНЦЕЛАРИЈА У ПОДРИЊУ

Председник Вучић боравио је у Подрињу од 4. до 9. септембра 2024. године, где је привремено преселио своју председничку канцеларију и разговарао са грађанима.

ПАД НАДСТРЕШНИЦЕ

Трагедија у Новом Саду догодила се 1. новембра 2024. године, када је страдало 16 људи. Догађај је покренуо талас незадовољства и масовне протесте широм Србије. У Београду је 15. марта 2025. одржан велики антивладин протест и масовни скуп током којег су забележени изненадна паника и комешање окупљених грађана. Вучић је касније изјавио да је држава утврдила да том приликом није коришћен такозвани „звучни топ“, већ да су реакције изазване другим околностима на непријављеном скупу.

ЧЕЛИЧНО ПРИЈАТЕЉСТВО СА КИНОМ

Крајем маја ове године председник Кине Си Ђинпинг одликовао је у Пекингу председника Србије Александра Вучића Орденом пријатељства, који представља највише државно одликовање Народне Републике Кине за стране држављане. У указу о додели одликовања наводи се да се, у складу са законом НР Кине о државним одликовањима и државним почасним звањима, председнику Републике Србије Александру Вучићу додељује Орден пријатељства НР Кине у знак Вучићеве дугорочне посвећености и важног доприноса развоју пријатељства и свеобухватног стратешког партнерства Кине и Србије, као и унапређењу изградње заједнице Кине и Србије са заједничком будућношћу за нову еру. Си је рекао да је кинеско-српско пријатељство издржало тест „и крви и ватре“ и истакао да се то пријатељство показало још драгоценијим усред међународних прилика које се великом брзином мењају. Председник Србије Александар Вучић оценио је да је његова посета Кини била изузетно успешна и најавио нове потенцијалне инвестиције у Србију вредне стотине милиона евра. Током најдуже билатералне посете у трајању од пет дана Вучић је имао разговоре са представницима 29 кинеских компанија.

ПРОДУБЉИВАЊЕ ВЕЗА СА АЗЕРБЕЈЏАНОМ

Председник Азербејџана Илхам Алијев боравио је 15. фебруара 2026. године у званичној посети Србији, где га је на београдском аеродрому дочекао председник Србије Александар Вучић. Одржани су билатерални састанци и прва седница Савета за стратешко партнерство две земље, уз потписивање важних билатералних споразума.

„Част ми је и задовољство да дочекам и угостим председника Алијева у нашој земљи. Ова посета је још један снажан израз пријатељства и стратешког партнерства између Србије и Азербејџана, које обухвата интензивну економску, енергетску и инфраструктурну сарадњу у циљу обезбеђивања енергетске сигурности, модернизације критичне инфраструктуре и бољег живота наших грађана. Захвалан сам Вам, председниче Алијев, на личној посвећености јачању односа наше две земље и два народа“, поручио је председник Вучић.

СТРАТЕШКО ПАРТНЕРСТВО СРБИЈЕ И САД

Стратешко партнерство између Србије и Сједињених Америчких Држава подигнуто је на нови ниво у јулу 2026. године отварањем прве рунде Стратешког дијалога у Вашингтону. Током посете Њујорку где је у УН одржао историјски говор пред крај председничког мандата, Вучић је разговарао са замеником државног секретара САД Кристофером Ландауом о даљем јачању односа Србије и САД, инвестицијама, политичким питањима и другим важним темама.

„Изванредан, изузетан састанак са Кристофером Ландауом, једним од наших најважнијих саговорника у оквиру Стратешког дијалога који водимо са Сједињеним Америчким Државама“, навео је Вучић на Инстаграму buducnostsrbijeav.

Истакао је да је покретање стратешког дијалога отворило додатни простор за ближу сарадњу у областима економије, инвестиција, енергетике и нових технологија, као и за чешћу размену ставова о важним регионалним и глобалним темама. Вучић је најавио успостављање координатора за стратешко партнерство Србије и САД, са редовним састанцима четири пута годишње.

ЗЕЛЕНСКИ У ПРВОЈ ЗВАНИЧНОЈ ПОСЕТИ

Председник Украјине Володимир Зеленски стигао је почетком августа у званичну посету Србији, а на београдском аеродрому „Никола Тесла“ дочекала га је министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић. Председник Србије Александар Вучић потом је приредио вечеру у част председника Украјине, а како је навео, то је била и прилика да се започну разговори о темама које ће бити у фокусу званичних састанака.

„Србија и ја као њен председник сам истакао да подржавамо Повељу УН, резолуције УН, што значи територијални интегритет свих земаља чланица УН, што значи такође и територијални интегритет Украјине. И такође, веома смо захвални Украјини што подржава територијални интегритет Србије. Што се нас тиче, ми ћемо наставити да водимо такву принципијелну политику и по том питању не постоји никакво ’али’“, истакао је Вучић на заједничкој конференцији за медије са украјинским председником Володимиром Зеленским.

Председник Украјине изјавио је у Београду да Украјина веома цени подршку Србије украјинском народу, суверенитету и територијалном интегритету његове земље и нагласио да ситуација у Украјини није нимало једноставна због руских напада.

Зеленски је, на конференцији за медије након састанка са председником Србије Александром Вучићем, захвалио председнику Србије на гостопримству.

ПАРТНЕРСТВО И СА УЗБЕКИСТАНОМ

Почетком септембра ове године председници Александар Вучић и Шавкат Мирзијојев потписали су Заједничку изјаву о успостављању стратешког партнерства, док су две државе сарадњу прошириле на инвестиције, трговину, енергетику, инфраструктуру, пољопривреду, савремене технологије, здравство, туризам и културу. У присуству двојице председника размењен је обиман пакет билатералних докумената, којим је обухваћена сарадња у готово свим областима од стратешког значаја. Укупно је потписан 21 документ – од инвестиција, енергетике и инфраструктуре до дигиталних технологија, пољопривреде, здравства, културе и туризма.

александар вучић, ванредно стање, ковид, мандат, надстрешница, председник србије, спољна политика, србија