Војска Србије представила је нову војну технику и наоружање на Пасуљанским ливадама, али стручњаци упозоравају да стварна борбена способност не зависи само од савремених система, већ од дугорочног улагања у људство, обуку и концепт њихове употребе у савременим безбедносним условима.
Војни аналитичар Владе Радуловић истакао је да савремена техника има пун ефекат само ако је прате обучени кадрови и континуирана улагања у знање.
Он је оценио да је вишегодишња модернизација ловачке авијације значајно унапредила способности Војске Србије, истичући да су авиони МиГ-29 од некадашњих пресретача постали вишенаменске борбене летелице, способне за дејства и у ваздуху и по циљевима на земљи.
ФОТО: Youtube.com/PRVA/PrintscreenГоворећи о приказу нових и модернизованих средстава и технике Војске Србије на Пасуљанским ливадама, Радуловић је подсетио да процес модернизације траје готово деценију.
– Набављен је велики број убојних средстава, како ракета ваздух–ваздух великог домета, тако и вођених авио-бомби, ракета ваздух–земља, противрадарских система и средстава за електронску борбу. Суштина је да смо од ловца-пресретача добили пунокрвни вишенаменски борбени авион – изјавио је Радуловић за РТС.
Освртајући се на представљање кинеске ракете великог домета, која је изазвала пажњу у региону, навео је да постоје међународна ограничења када је реч о домету таквог наоружања и да су спекулације о већим дометима преурањене.
Истовремено је подсетио да ће МиГ-29 наредне године обележити пола века од првог лета, због чега је, како каже, и покренута набавка нових авиона „рафал“.
– Нисмо без разлога ушли у набавку ‘рафала’, али МиГ-29 је и даље окосница нашег ратног ваздухопловства. Зато је, уз модернизацију самих авиона, било важно набавити и савремено наоружање – истакао је Радуловић.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Војна моћ није само питање наоружања
Према његовим речима, савремене безбедносне околности приморавају државе да значајно повећавају улагања у одбрану.
– Живимо у веома нестабилним временима. Ако погледате буџете великих сила, али и европских држава попут Немачке, јасно је да готово нема земље која није значајно повећала издвајања за одбрану. У таквим околностима неопходно је имати снажну војску, пре свега као фактор одвраћања – навео је Радуловић.
ФОТО: TANJUG/ MINISTARSTVO ODBRANE/ DARIMIR BANDAВојска Србије и изазови попуне и мотивације војног кадра
Говорећи о најављеном враћању обавезног служења војног рока, Радуловић је оценио да је основни разлог те мере попуна резервног састава, али је упозорио да успех не зависи само од броја регрута.
– Није исто када имате пет мотивисаних људи који желе да служе и хиљаду оних који то не желе. За сваку нову технику потребни су људи који ће њоме да рукују – нагласио је Радуловић.
Додао је да се савремене армије широм света суочавају са истим проблемом – младе генерације имају другачија очекивања од војног позива.
– Разговарао сам са бројним официрима и на Западу и на Истоку. Сви кажу да немају проблем са пријавама, већ са тим што многи кандидати, када се суоче са стварним животом у касарни, схвате да то није за њих – рекао је Радуловић.
Поручио је и да војни систем мора да се прилагоди времену у којем живи.
– Ако нешто хоћемо да постигнемо, морамо да се прилагодимо савременом тренутку, а не да се враћамо концептима из шездесетих година прошлог века – оценио је Радуловић.
ФОТО: TANJUG/ MINISTARSTVO ODBRANE I VOJSKA SRBIJEБудућност наменске индустрије зависи од младих инжењера
Радуловић сматра да је један од највећих потенцијала Србије домаћа наменска индустрија и њени инжењери.
– Имамо одличне младе инжењере. Будућност наше одбрамбене индустрије у великој мери зависи од њих. Иако су многи пројекти засновани на ранијим решењима, охрабрује што релативно брзо успевамо да развијамо нове прототипове и уводимо их у употребу – навео је Радуловић.
Посебно је истакао да је важно да се домаћа индустрија ослања на сопствене капацитете, али и да има простора за даље унапређење.
– Волео бих да наши инжењери буду присутнији на међународним сајмовима наоружања. Турска и Кина су велики део свог напретка изградиле управо тако што су систематски пратили светске трендове и преносили стечена знања у своју индустрију – закључио је Радуловић.
