У току првог тромесечја 2026. бруто домаћи производ (БДП) Србије, међугодишње, реално је увећан за око три процента, показала је прелиминарна, брза процена Републичког завода за статистику (РЗС). За сада је то, према подацима „Евростата”, најбољи резултат у Европи.
Расположиви, високофреквентни индикатори, како процењују економски аналитичари у најновијем мајском издању „Макроекономских анализа и трендова” (МАТ), указују да су, с производне стране, кључни извори раста: нето порези, трговина и остале услуге, пише Политика.
– У међугодишњем паду су грађевинарство и индустрија. Међутим, током марта је регистрован снажан опоравак индустријске производње. Међугодишње, увећана је 6,4 одсто, а унутар ње, прерађивачки сектор за 8,4 одсто. Физички обим производње је увећан код 15 од 24 области, које чине 72,4 одсто прерађивачког сектора. Међу њима је први пут ове године и производња кокса и деривата нафте. То је важна напомена која додатно потврђује тежину коју ова област има у генерисању коначног резултата укупне индустрије – наводи Иван Николић, уредник МАТ-а.
Проблем са пословањем нафтне „Рафинерије” у Панчеву није решен. Она и даље отежано ради, али је и привремена нормализација њене производње имала изразито позитиван ефекат на динамику прерађивачког сектора, истичу у МАТ-у.
– Њен позитиван допринос мартовском међугодишњем расту од 8,4 одсто износи великих 2,7 процентних поена. Посредно, опет је заслужна и за раст производње хемикалија и хемијских производа које су додале још 1,3 процента. Ипак, на првом месту остаје производња моторних возила и приколица, којој се дугује 3,1 проценат. Одличан резултат у марту забележиле су и производња основних фармацеутских производа и препарата (допринос од 1,2 одсто), а коначно је увећана и производња прехрамбених производа (допринос од 0,7 одсто) – набраја Николић.
У трећем месецу ове године настављен је и раст вредности спољнотрговинске размене. Робни извоз је увећан за 15,4 процента, увоз за 6,3 одсто, а дефицит у робној размени смањен за 23,2 одсто.
– У периоду од јануара до марта ове године 84,5 одсто робног увоза покривено је извозом. Лане је то био 79,1 проценат. У републичком буџету је у прва три месеца остварен дефицит од 97,9 милијарди динара, што је за 80,3 милијарде бољи резултат од плана за овај период године – наводи он и подсећа да је Србија, према евиденцији Евростата, почетком 2026, остала у европском врху и према међугодишњем расту реалног промета у трговини на мало.
– Изузетна међугодишња експанзија реалног промета у малопродаји у марту јесте и производ базног ефекта лањске унутрашње политичке дестабилизације, затим бојкота неких великих трговинских ланаца – додаје Николић.
Што се тиче инфлације, она се креће у оквирима циља Народне банке Србије, на нивоу нижем од три процента. Ипак, како додају у МАТ-у, раст међугодишње инфлације у марту је искључиво резултат повећања небазне инфлације. – То је било и очекивано, имајући у виду да су престала да важе ограничења маржи у трговини робом широке потрошње – наводи Николић.
