Бојан Станић из ПКС објашњава како Србија брани позицију најконкурентније привреде региона и зашто су односи са међународним финансијским институцијама пресудни за сигурност улагања
Србија се у јеку глобалних превирања суочава са специфичним економским изазовима, али успева да очува макроекономску стабилност. Док боравак делегације ММФ-а у Београду потврђује исправност фискалних и монетарних корака, унутрашњи структурни проблеми и спољни политички ризици остају кључне тачке на које привреда мора да одговори.
О тренутном инвестиционом амбијенту, енергетској безбедности и перспективама раста, разговарали смо са Бојаном Станићем, помоћником директора Сектора за стратешке анализе Привредне коморе Србије (ПКС).
ФОТО: Српски недељник Компас„Када је у питању макроекономска политика, ту постоји стабилност, што се најбоље види по очуваном кредитном рејтингу у последње време. Дакле, задржан је инвестициони ниво БББ- са стабилним изгледима. А са друге стране, ММФ у свим својим посетама генерално похвали нашу макроекономску политику и кажу да је и за ту оцену кредитног рејтинга један од чврстих основа управо очувана макроекономска стабилност. Јавне финансије су стабилне, дакле тај дефицит ове године процењен на око три одсто, девизне резерве су високе, курс је стабилан, инфлација у оквиру циља Народне банке Србије, јавни дуг испод 50 одсто – све су нам то показатељи стабилности“, објашњава Станић.
Саговорник Компаса ипак упозорава да се Србија не налази у изолованом систему и да на њену економију снажно утичу фактори на које држава нема директан утицај, већ им се само може више или мање успешно прилагођавати.
ММФ у свим посетама хвали нашу макроекономску политику, што је један од чврстих основа за очување инвестиционог нивоа кредитног рејтинга
„Изазови су пре свега питање енергената, фрагментације светске привреде и доступности европског тржишта, зато што се стално уводе неке нецаринске баријере. Питање је, наравно, и политичког ризика који је у Европи пре свега условљен дешавањима око Украјине, Блиског Истока и односа према САД. Тај политички ризик је кључно опредељујући фактор када је у питању инвестирање, не само у Србији него и шире. Што се тиче унутрашњих изазова, ми ту имамо неколико системских проблема. Један и кључни је повезан са демографијом, што за последицу има недостатак радне снаге. Други је питање НИС и дугорочног снабдевања гасом, треће је питање политичке стабилности, а четврто екологије и квалитета“, набраја помоћник директора Сектора за стратешке анализе.
Енергетска безбедност
Енергетика се издваја као једно од најкомплекснијих питања, где се спољни притисци и геополитички интереси директно преламају на домаћу привреду и индустрију. Србија покушава да се прилагоди кроз повећање учешћа обновљивих извора енергије и изградњу нових интерконекција како би обезбедила стабилне правце снабдевања. Станић објашњава да је диверсификација кључна, помињући нове нафтоводе и потенцијалну сарадњу у области нуклеарне енергије. Он подсећа да је Србија, упркос специфичним односима са Русијом, свесна ризика које носи енергетска зависност.
ФОТО: Компас/Илустрација„Енергетски изазови су дефинисани споља, али ми овде имамо могућност да се прилагођавамо кроз пораст обновљивих извора енергената и градњу интерконекција, не само према Грчкој него и према Мађарској. Одлично је што смо обезбедили лиценцу за НИС и краткорочне споразуме, али имајући у виду да ЕУ хоће потпуно да укине зависност од увоза енергената из Русије, постоји ризик транзита и диверзија које могу да се десе. Србија је ту у специфичном положају као земља без излаза на море и зато је значајно што се потписују споразуми о енергетској сигурности са ЕУ и Америком“, указује Станић.
Инвестициони амбијент
Када је реч о инвестиционом амбијенту, подаци о благом паду инвестиција у протеклом периоду не треба да се тумаче као губитак поверења у домаће тржиште. Према његовим речима, узрок лежи у проблемима на самом извору капитала, првенствено у Немачкој и остатку ЕУ, где слаба економска динамика приморава компаније да селе производњу тамо где је енергетска и политичка стабилност већа. Србија у том контексту остаје најконкурентнија привреда региона.
„Инвестициони амбијент је код нас добар, а пад инвестиција прошле године је последица проблема на извору, не код нас. Генерално је слабија економска динамика у Европи, па је мање новца за улагање. Чак 25 одсто фирми у Немачкој размишља да сели операције ван ЕУ тамо где је стабилност већа. Код нас је ситуација и даље стабилна јер и даље имамо споразуме о слободној трговини и највеће смо тржиште у региону. Убедљиво смо најконкурентнија привреда овде, а образовни систем који носи високотехнолошки развој је међу најбољима у овом делу Европе“, констатује Станић.
Немамо луксуз лоших политичких односа са Западом, јер би то значајно погоршало наш економски амбијент
Континуитет раста БДП
Говорећи о бруто домаћем производу (БДП), помоћник директора у ПКС упућује на то да је континуитет раста позитиван сигнал, мада реалне стопе од око 2,8 одсто још увек не достижу пуни потенцијал земље. Он повлачи паралелу са „стагнантном“ Немачком, напомињући да су релативни показатељи у Србији тренутно бољи, али да дугорочни успех зависи од процеса евроинтеграција који директно утиче на смањење политичког ризика.
ФОТО: GagoDesign/Shutterstock„Добро је што постоји раст, он се наставља из године у годину, иако није на нивоу на ком би могао бити. Наш потенцијал је био око 4,5 процената, али спољни фактори и унутрашњи системски изазови попут демографије чине своје. БДП који се ове године процењује на 2,8 одсто је добар резултат ако се оствари. Оно што нас брине је процес евроинтеграција који је мало успорио, јер је то кључни фактор који треба да допринесе паду политичког ризика. Ако се политичка ситуација промени на горе, сви економски показатељи могу да падну, јер је политичка перспектива најзначајнији фактор за инвестирање“, каже економиста.
Гаранција инвеститорима
На крају, наш саговорник закључује анализом сарадње Србије са међународним финансијским институцијама, пре свега са ММФ-ом. Иако домаћа статистика прати европске стандарде, присуство оваквих организација служи као нека врста гаранције и „печата“ за стране инвеститоре. У свету у којем се политички ризик преплиће са економским, Станић наводи да Србија нема луксуз да квари односе са кључним западним партнерима.
„Сарадња са ММФ-ом је врло значајна јер је то допринос макроекономској стабилности. Инвеститори који гледају споља воле да виде неку мултилатералну институцију која потврђује наше податке. Када питају за динамику евроинтеграција, а она стагнира, они то виде као политички ризик. Односи са ММФ-ом, ЕУ и САД су кључни јер ми једноставно немамо другог избора. Немамо луксуз лоших политичких односа са Западом из простог разлога што би то значајно погоршало наш економски амбијент и то је реалност на коју морамо да рачунамо“, подвлачи Станић.
