Демографско старење ствара финансијске притиске на функционисање свих пензијских система широм Европе. Међутим, у Србији се очекује да стопа пензијске зависности остане релативно стабилна у средњем року и да се осетнија погоршања очекују тек у дугом року након 2040. године.
Србија је, заједно са Бугарском, међу ретким земљама Европске уније где се не очекује осетније погоршање стопе пензијске зависности већ у средњем року, пише Политика.
Финансијска стабилизација у условима демографског старења кључно зависи од адекватних мера за повећање старосне доби при пензионисању и/или смањења односа просечних пензија и плата. Иако пензијске реформе могу бити различитих форми и приступа, у суштини се своде на комбинацију повећања ефективне доби за пензионисање или смањење издашности у виду мањег односа просечних пензија и плата.
Проблеми настају уколико се неопходне мере пензијске реформе константно одлажу, чиме се финансијске равнотеже акумулирају и доводе до раста јавног дуга. Србија спада у ред земаља које су успешно стабилизовале пензијске расходе у средњем и дугом року. Са друге стране, очигледно повећање пензијских расхода у Словенији, Чешкој и нарочито Мађарској сугерише да ће ове земље морати да спроведу одлучне и болне мере пензијских реформи у наредном периоду како би избегле финансијску дестабилизацију у будућности, показује дугорочна пројекција пензијског система Србије од 2025. до 2070. године коју је радио Фискални савет.
Неконтролисано повећање пензијских расхода последично води ка неконтролисаном повећању пензијских дефицита.
Очекивано смањење односа пензија и плата у Србији је упоредиво са другим европским државама које су успешно стабилизовале пензијске расходе. Можемо приметити да се у неким земљама, попут Словеније, Чешке или Мађарске, однос пензија и плата не смањује у средњем и дугом року. Међутим, друга страна ове медаље је неконтролисано повећање расхода за пензије у овим земљама које извесно неће бити одрживо и захтеваће мере пензијских реформи у виду повећања старосне доби и/или смањења односа пензија и плата.
Међу земљама чији се пензијски системи могу сматрати финансијски стабилизованим, попут Србије, Бугарске или Немачке, можемо примети да се у Србији заправо пројектује најскромније смањење односа просечних пензија и плата. Пројекције за Србију су нарочито повољне у средњем року, када се очекује минимално смањење овог односа због раније описаних позитивних очекивања на тржишту рада.
Као што смо се уверили, аутоматски макроекономски стабилизатор у оквиру проширене швајцарске формуле за усклађивање пензија је у стању да успешно финансијски стабилизује пензијски систем у средњем и дугом року. Са становишта социјалне адекватности, очекује се континуирано повећање пензија у реалном износу.
Ако се вредност пензија посматра релативно у односу на износ зарада, очекује се смањење овог односа током читавог пројекционог периода. Смањење ће бити релативно ограничено у средњем року и израженије у дугом року. Међутим, и у дугом року, очекивано смањење односа пензија и плата у Србији може се сматрати упоредивим са другим европским државама које су, попут Србије, успешно финансијски стабилизовале своје пензијске системе.
