Републичког фонд за пензијско и инвалидско осигурање остварио је рекордан буџетски суфицит од 8,9 милијарди динара у 2025. години, а током протекле године настављен је тренд повећаних прихода од доприноса који су у односу на планиране били виши за 1,13 одсто.
Директор Фонда Реља Огњеновић истиче да је прошлогодишњи суфицит био највећи до сада, као и да је учешће пензија у БДП-у износило 9,8 процената.
– Са два повећања пензија која су износила 10,9 и 12,2 одсто, дошли смо до кумулативног повећања од 24,4 одсто и просечне пензије од 56.843 динара или 485 евра – рекао је Огњеновић истичући да је тиме не само остварен зацртани циљ од 430 до 450 евра просечне пензије, већ и премашен.
То је, како каже, показатељ доброг рада и Владе Србије и менаџмента ПИО фонда.
– Успели смо да пензионерима вратимо веру да су пензије сигурне и редовне и да се исплаћују, као што волим да кажем – у сат, у минут – нагласио је Огњеновић.
Фонд је у протеклој години издвојио 1,4 милијарде динара за друштвени стандард којима је омогућио бесплатан одлазак у бању за више од 22.000 пензионера.
– Са свим терапијама, превозом и оброцима. Све оно што су нам бање понудиле, ми смо искористили. Сада морамо да налазимо и нове начине на које ћемо више пензионера послати, јер новца свакако имамо. То значи 95.000 пакета за пензионере са најнижим примањима – рекао је Огњеновић.
Трансфери из буџета смањени су са 48,2 одсто 2012. године на 20,1 одсто 2025. године.
Током 2025. године у Фонду је примљено више од 2,6 милиона различитих захтева за остваривање неког од права или услуга које пружа Фонд ПИО по којима је требало поступит. Тек сваки десети захтев за остваривање права на пензију решен је по истеку рока, односно дуже од 60 дана.
ФОТО: TANJUG/ JADRANKA ILIĆУ протеклој години вештачено је више од 150.000 лица и обављено око 55.000 вештачења за потребе других државних органа.
Ради се на успостављању новог јединственог информационог система који се због комплексности дели на модуле, а извршена је миграција 380 милиона документа матичне евиденције из старе у нову базу.
Крајем 2025. стартовао је развојни пројекат везан за увођење вештачке интелигенције у поједине пословне процесе, а у року од шест година изграђено је, реконструисано или адаптирано 52.000 метара квадратних пословног простора.
Просечна цена тих адаптација коштала је 114.931 динара по метру квадратном, а за пословне објекте којима је реконструкција у току и који ће до следеће године бити окончани (Београд, Нови Сад, Крагујевац, Пирот и Ваљево) цена по метру квадратном износи 124.787 динара.
Више од 1,05 милиона пензионера активно је користило Пензионерску картицу чиме су остварили попусте при плаћању робе и услуга у објектима 900 компанија и јавних предузећа.
Просечна оцена задовољства корисника пруженим услугама Фонда износи 4,37, преноси Танјуг.
