Док свет гледа у ракете и отворене сукобе, Кина мења геополитичку мапу без испаљеног метка
Градитељске способности Кинеза годинама остављају јавност широм света забезекнутом. Брзина којом граде путеве, мостове, небодере па чак и читаве градове често делује готово нестварно, ван домашаја овог света. Овог пута отишли су корак даље и нису градили на копну. На месту које је до пре шест месеци скоро у потпуности било под водом, данас се простире вештачко острво велико неколико квадратних километара.
Тоне песка извучене су са морског дна како би се створило чврсто копно и учинило да Антилопски гребен, у оквиру спорних Параселских острва, постане површина од шест квадратних километара, за свега пола године.
Међутим, прича о Антилопском гребену није прича о грађевинарству већ о геополитици.
„ЛИНИЈА ДЕВЕТ ЦРТИЦА“
Реч је о територији која се налази у Јужном кинеском мору које је због свог положаја од изузетне важности како за Кину, тако и за друге државе југоисточне Азије. Кроз њега пролазе неке од најважнијих морских рута за транспорт робе и око 20 одсто укупне светске трговине. Такође, воде су богате рибом, налазиштима нафте и гаса.
Да би се разумела шира геополитичка страна приче, важно је објаснити да Пекинг не признаје постојање међународних вода у овој области, односно тврди да има суверенинтет над скоро свим стратешки кључним водама, док истовремено територијална права на воде Јужног кинеског мора полажу и њени суседи у југоисточној Азији.
Кина своје право, које њени суседи оспоравају, заснива на такозваној Линији девет црта. Стални арбитражни суд у Хагу пре 10 година је донео пресуду у корист Филипина закључивши да кинеске тврдње о суверенитету унутар Линије девет цртица немају историјску основу и да кинеске активности, попут претварања гребена у острва, представљају кршење међународног права и задирање у право Филипина на ексклузивну економску зону.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаПошто је Кина изигнорисала пресуду, Филипини су проширили своју војну сарадњу са САД, Јапаном и Аустралијом.
Како BBC пише, САД су пружиле Филипинима чврсту дипломатску подршку, али и војну помоћ испоручивши одређену нову опрему. Такође, САД заједно са другим савезницима повремено спроводе операције, симболичног карактера, слободне пловидбе кроз Јужно кинеско море како би ставиле до знања Кини да су то и даље, према међународном праву, међународни поморски путеви.
БАГЕРИ УМЕСТО БОМБИ
Међутим, Кина као да не мари много за те активности већ се држи свог циља. Како би имао што већи утицај на глобалну трговину, Пекингу је контрола над Јужним Кинеским морем од кључне важности, због чега већ годинама ради на успостављању доминације над овом рутом. Како би њена позиција у овом делу света била што јача и доминантнија, Кина претвара гребене у вештачка острва са војном инфраструктуром.
Оно што долази до изражаја када говоримо о борби за превласт над Јужним кинеским морем, јесте начин на који Кина шири свој глобални утицај, а који се знатно разликује од метода које примењују остале велике силе. За разлику од САД, Русије и Израела, Кина избегава отворене сукобе. Уместо тога, друга најмногољуднија држава света без испаљеног метка, у тишини, градећи вештачка острва, а на њима луке и писте, мења однос снага у региону. Свака од тих фаза захтева време и дугорочно планирање, али на крају даје резултате и, што је најважније, багер који насипа песак усред мора привлачи далеко мање пажње од заглушујуће буке бомби.
ВЕЛИКИ ПЕШЧАНИ ЗИД
Пекинг је стварање вештачких острва почео још 2013. године, када је адмирал Хари Харис Старији, командант Пацифичке флоте САД, овај пројекат назвао „велики пешчани зид“.
Са сваком новом малом песковитом тачком на мапи света Кина добија нову контролну тачку која јој даје значајну геополитичку предност. Претварањем гребена у вештачка острва на којима поседује инфраструктуру за авионе, бродове, ракете, противваздушне системе, кинеска војска добија могућност да делује стотинама километара даље од своје матичне обале, као и стални ослонац усред спорног мора.
Сателитски снимци и анализе Иницијативе за транспарентност азијског поморства при Центру за стратешке и међународне студије (ЦСИС), показују, да у склопу те кампање, на Параселским острвима, над којима право полажу Кина, Вијетнам и Тајван, ниче једно од највећих кинеских вештачких острва.
Стални арбитражни суд у Хагу пре 10 година донео је пресуду у корист Филипина закључивши да кинеске тврдње о суверенитету унутар Линије девет цртица немају историјску основу
Док министарство спољних послова Вијетнама истиче да су све стране активности на Антилопском гребену без дозволе Ханоја „потпуно незаконите и неважеће“, Пекинг истиче да су Параселска острва „неотуђиви део кинеске територије“.
Страни аналитичари сматрају да су нове кинеске активности на Параселским острвима уједно и сигнал Вијетнаму који је претходних година почео да примењује исту тактику насипања и проширења копна на спорним гребенима, како би задржао своје присуство у Јужном кинеском мору.
Према подацима Asia Maritime Transparency Initiative, Вијетнам је последњих година проширио насипање и изградио или унапредио лучку инфраструктуру на више од 10 локација на спорним гребенима. Како пише BBC Вијетнам данас контролише више од 11 квадратних километара вештачки проширеног копна, што је приближно половина површине коју контролише Кина.
Док Кина учвршћује своју доминацију, Тајван покушава да не заостане у овој трци прихватајући нова правила игре која се одвија супротно „традиционалном“ начину освајања територија – насиљем, ракетама, рововима и отвореним сукобом. Кина је очигледно понудила нови модел који уместо освајања подразумева градњу, али када се подвуче црта, резултат је често исти, само је постигнут на далеко тиши начин.
