Поводом обележавања 134 године од рођења нобеловца Ива Андрића, Културни центар у Вишеграду организовао је пригодан програм, а посебан значај обележавања огледа се у очувању успомене на Андрићев живот и стваралаштво и у подстицању младих генерација да упознају и негују књижевно наслеђе овог великог писца.
За Културни центар у Вишеграду, октобар је увек у знаку нобеловца Иве Андрића, који је иза себе оставио велики књижевни опус.
– Вечерас смо обележили 134 године од рођења Иве Андрића, у граду који је његов завичај и који је оставио дубок траг у његовом књижевном опусу. Вишеград је град који се трајно сећа Иве Андрића, и вечерас смо имали прилику да славимо Андрићеве мисли и тријумф писане речи – рекла је синоћ Јелена Ђурић, директор Културног центра „Иво Андрић” Вишеград, преноси данас РТРС.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Иво Андрић је остварио изузетно успешну, двадесетогодишњу дипломатску каријеру, служећи Краљевини СХС и Краљевини Југославији у чак осам европских држава, рекао је историчар књижевности Владан Бајчета.
– Андрић је дипломатску каријеру започео у Ватикану. Прошао је неколико европских градова, од Букурешта, преко Трста, Граца, Марсеја, Мадрида и завршио у Берлину. То је била једна турбулентна каријера у константном успону. Он је заправо у једном тренутку пред сам крај своје каријере постао и други човек српске дипломатије – навео је Бајчета.
Поред предавања професора Бајчете, за суграђане је отворена изложба „Лица Андрићевог дјетињства”.
– У питању су пре свега његови тетка и теча Ана и Иван Матовшчик, снажна фигура – његов учитељ Љубомир Поповић. Ту је и лик његовог школског друга Стевана Баранца и један врло симпатичан лик кућне помоћнице Ајкуне Хрељић – појаснила је Бранка Танасковић из Културног центра „Иво Андрић” у Вишеграду.
Једини српски нобеловац, књижевник Иво Андрић рођен је 9. октобра 1892. у Травнику, а од своје друге године живео је у Вишеграду, где је завршио основну школу.
Касније, током живота, често се враћао у Вишеград, а последњи пут га је посетио три године пре смрти.
У својим делима често је писао о Вишеграду и Вишеграђанима, а за роман „На Дрини ћуприја” писац је 1961. године добио Нобелову награду за књижевност.
