Антић: Студентска листа биће одговорна ако дође до насиља

Историчар Чедомир Антић оценио је данас да је Студентска листа због погрешних потеза након 15. марта пропустила прилику да обједини опозицију и да створи референдумску атмосферу на предстојећим изборима која би њима ишла у прилог и додао да ће на њима бити одговорност уколико дође до насиља.

– Сами су криви људи из студентске листе што није референдумска атмосфера. Да су заузели другачији став после 15. марта, да нису ушли у период лутања, насиља и продужавања непотребне блокаде универзитета за коју сматрам да је и противуставна и противзаконита они би, да су били паметни, објединили опозицију. Тада бисмо имали референдумску атмосферу – истакао је Антић за Танјуг одговарајући на питање да ли ће на изборима 25. октобра бити референдумска атмосфера.

Он је направио паралелу са протестима из периода двехиљадитих година и истакао да се у прошлости бојкотовала настава, а да се нису – нападале колеге и професори.

Изразио је забринутост над идеологијом и начином организовања студентске групације и рекао да је парадоксално да једна политичка групација тврди да одлучује путем – пленума – и да су њени чланови само делегати, док су са друге стране регистровани као невладина организација по важећим законима и Уставу Србије, где у статуту никакав пленум не постоји.

На питање да ли се у изборном дану могу очекивати већи инциденти, Антић је рекао да политичко деловање Студентске листе подсећа на – вожњу пуне цистерне бензина – и – паљење ватре – и додао да они сносе одговорност уколико дође до насиља.

– Кад тако наложите ватру, ви онда морате да будете дупло одговорни. Није исто кад ја идем као пешак у саобраћају или кад возим пуну цистерну бензина. Значи, ја морам да имам посебну обуку за то. Ви сте 15. марта довели Београд у ту ситуацију да млади људи пишу своју крвну групу и телефон родитеља на листу од ноге ако крене убијање. Направили сте сцену за драму у којој је све пуно оружја, а ви очекујете да се заврши све мирно – навео је Антић.

Додао је да представници студентске групације знају и – кога да јашу и кога ће да убијају – али да на питање шта ће бити после тога немају одговор.

– Проблем је у томе што, када се повод деси, треба са минимумом силе постићи максимум у политичком смислу. А не да знамо како ћемо да режемо, кога ћемо јашемо, кога ћемо да убијемо, а да на питање „шта ће бити после” одговарамо да ће нам неко други рећи. Па ко ће нам то рећи? – нагласио је Антић.

Антић се дотакао и стања на београдском универзитету, оштро критикујући реакције појединих лидера, попут професорке и ректорке Универзитета уметности у Београду Мирјане Николић.

– Каже ова госпођа Мирјана Николић, директорка универзитета, нисам ја експерт за то. Па што се мешате онда у то? Нисте ви експерт ни да водите универзитет, него сте експерт за нешто везано за телевизију, не знам ни ја шта, па сте ипак дошли ту да будете – рекао је Антић.

Према његовим речима, кључни проблем данашњег универзитета јесте то што многи позиције декана и ректора доживљавају искључиво као почаст и протоколарну функцију, уместо као преузимање одговорности у кризним временима.