У скупштинску процедуру ушао предлог измена сета изборних закона

22. април 2026. 00:09

Народни посланик Српске напредне странке Мирослав Петрашиновић упутио је Скупштини Србије предлоге измена и допуна сета закона које се тичу изборног процеса у складу са коначним препорукама Посматрачке мисије Канцеларије ОЕБС за демократске институције и људска права (ОДИХР).

Предлог измена и допуна Закона о избору председника Републике

Реч је о Предлогу закона о допуни Закона о избору председника Републике, Предлогу закона о изменама и допнама Закона о локалним изборима, Предлогу закона о изменама и допунама Закона о избору народних посланика и Предлогу закона о изменама и допуни Закона о Уставном суду.

О предложеним законским решењима сутра ће се изјаснити чланови Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу на седници коју је за 12.00 сати сазвао председник Одбора Угљеша Мрдић.

Предлог закона о допуни Закона о избору председника Републике предвиђа увођење обавезне страндардизоване обуке за све чланове изборних комисија и бирачких одбора пре њиховог именовања, коју би организовала Републичка изборна комисија.

Како се наводи, циљ је унапређење изборног процеса у Србији и доследна примена правила и процедура на дан гласања, као и унапређење професионалних капацитета изборне администрације.

Како се наводи у образложењу, предложени закон је део шире активности на унапређењу изборних поступака у Србији, кроз примену препорука из Коначног извештаја Посматрачке мисије ОДИХР о изборима за народне посланике одржаним 17. децембра 2023. године које се односе на материју уређену Законом о избору народних посланика и Законом о локалним изборима.

Предлог измена и допуна закона о локалним изборима

Када је реч о Предлогу закона о изменама и допнама Закона о локалним изборима, предложено законско решење има за циљ унапређење поступка избора одборника скупштина јединица локалних самоуправа у складу са препорукама из Коначног извештаја ОДИХР-а о изборима за народне посланике одржаним 17. децембра 2023. године.

Усвајање предложеног закона је уско повезано са усвајањем Предлога закона о изменама и допунама Закона о избору народних посланика, јер се решења у оба предлога закона заснивају на истим препорукама из наведеног извештаја ОДИХР, наводи се у образложењу предлога Закона.

Законско решење предвиђа увођење стандардизоване обавезне обука за све чланове локалних изборних комисија и бирачких одбора, као и за потенцијалне чланове, укључујући и оне у проширеном саставу тих органа.

Такође, предвиђено је да се уклоне ограничења у погледу давања потписа подршке за више од једне изборне листе да би се, како се наводи, даље промовисао плурализам у изборном процесу и слобода удруживања.

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ

Предлогом закона о изменама и допнама Закона о локалним изборима додатно се прецизирају законски критеријуми за одређивање статуса националне мањине и процедура за подношење и проглашење тих листа.

Та мера доноси се како би се предупредила злоупотреба посебних одредби за листе националних мањина.

Предлог закона је, како се наводи у образложењу, проистекао из нацрта закона који је, након последњих парламентарних избора из децембра 2023. године, припремила некадашња Владина Радна група за сарадњу са ОЕБС и ОДИХР у координацији и праћењу спровођења примене препорука за унапређење изборног процеса и на који је ОДИХР доставио своје коментаре 15. априла 2024. године.

У складу са добијеним коментарима ОДИХР, Служба Народне скупштине је, како се истиче, припремила ревидирану верзију нацрта измена и допуна Закона о локалним изборима, заједно са ревидираним нацртом измена и допуна Закона о избору народних посланика, на које је ОДИХР нове коментаре доставио 6. марта 2026. године.

У циљу усаглашавања са новим коментарима ОДИХР, ревидирана верзија је додатно унапређена и ОДИХР послата 13. марта 2026. године ради још једног круга консултација.

Текст Предлога закона сачињен је у складу са последњим коментарима ОДИХР-а од 17. априла 2026. године и садржи низ решења усмерених ка примени наведених препорука из Коначног извештаја ОДИХР о парламентарним изборима одржаним 2023. године, а која су проистекла из комуникације која је остварена са експерима ОДИХР.

Предлог измена и допуна Закона о избору народних посланика

Предлог закона о изменама и допунама Закона о избору народних посланика има за циљ унапређење поступка избора надоних посланика у складу са препорукама из Коначног извештаја Посматрачке мисије Канцеларие ОЕБС за демократске институције и људска права (ОДИХР) о изборима за народне посланике одржаним 17. децембра 2023. године које се односе на аспекте изборног поступка уређене Законом о избору народних посланика, и то на унапређење капацитета органа за спровођење избора и поступак кандидовања, укључујући ту и кандидовање изборних листа националних мањина.

Решења обухваћена Предлогом закона односе се на препоруке из коначног извештаја Посматрачке мисије ОДИХР.

На освнову тих препорука када је реч о надлежности Републичке изборне комисије, она би требало да прописује обуке за рад у локалној изборној комисији и бирачком одбору у сарадњи са локалним изборним комисијама.

Када је реч о предлагању члана и заменика члана закона локалне изборне комисије као и секретара и заменика секретара локалне изборне комисије, овлашцени предлагач дужан је да предложи лице које има важећу потврду о завршеној обуци за рад у локалној изборној комисији.

Надлежност локалне изоборне комсије је да сарађује са РИК-ом у организвоању и спровођењу обука за рад у бирачким одборима.

Предлог решења за именовање чланова бирачког одбора

На основу измена које је предложио посланик Петрашиновић, посланичка група је дужна када предлаже члана бирачког одбора, да предложи лице које има важећу потврду о завршеној обуци за рад у бирачком одбору.

Предлог за именовање члана и заменика члана бирачког одбора у сталном саставу подразумева да је начелник општинске односно градске урпаве када предлаже члана однсно заменика члана у бирачки одбор у сталном саставу, дужан да предложи лице које има важећу потврду о завршеној обуци за рад у бирачком одбору.

У делу који се односи на бирачке одборе у сталном саставу у иностранству и у заводима за извешење кривичних санкција, предлог сада каже да су министарства спољних послова и правосуђа дужни када предлажу члана и заменика члана бирачког одбора да предложе лице које има важећу потврду о завршеној обуци за рад у бирачком одбору.

У делу који се односи на Бирачки одбор у проширеном саставу измена се односи на то да је подносилац проглашене изборне листе када предлаже члана и заменика члана бирачког одбора дужан да предложи лице које има важећу потврду о завешеној обуци за рад у бирачком одбору.

У делу који се тиче промена члана бирчког одбора, изменама закона овлашћени предлагач је ради промене председника, заменика председника, члана односно заменика члана бриачког одбора дужан да предложи лице које има важећу потврду о завршеној обуци за рад у бирачком одбору.

Предлог измена и допуна Закона о Уставном суду

Када је реч о Предлогу закона о изменама и допуни Закона о Уставном суду, како је наведено, разлози за доношење тог закона налазе се у Коначном извештају Посматрачке мисије ОДИХР о изборима одржаним у децембру 2023. у којем је наведено да би Закон о Уставном суду требало да предвиди разумно кратке рокове за поступање Уставног суда по захтевима за одлучивање у изборном спору, као и да се омогући дужи период за одржавање поновних избора.

Закон се доноси, како је наведено у Предлогу, у циљу испунавања препоруке ОДИХР-а због чега су предложене одговарајуће измене и допуна чл. 76. и 77. Закона о Уставном суду који уређују поступак одлучивања Уставног суда о изборним споровима.

У ставу 1, члана 76. Закона о Уставном суду прописује се рок од три дана да надлежни орган за спровођење избора достави Уставном суду одговор и потребне изборне акте, односно документацију, неоходну за вођене поступка по захтеву за одлучивање о изборном спору.

У члану 76. додаје се став 2. којим је прописано да је Уставни суд дужан да одлучи о захтеву за одлучивање у изборном спору у року од 20 дана од дана када је од надлежног органа за спровођење избора примио одговор и све потребне изборне акте, односно документацију.

– Рок од 20 дана се сматра примереним имајући у виду и околност да, у складу са чаном 37. Закона о Уставном суду, постоји обавеза спровођена јавне расправе пред Уставним судом о уставноправним питањима у поступку решавана изборних спорова – наводи се у образложењу.

Чланом 2. Предлога закона мења се одредба члана 77. став 2. Закона о Уставном суду тако што се рок за одржаване поновних избора, у случау када је одлуком Уставног суда поништен у целини или делимично изборни поступак, са 10 дана продужава на 30 дана од достављања одлуке Уставног суда надлежном органу.

Предлогом одбредаба закона о Уставном суду мењају се и допуњују, како је наведено, и и делови Члана 76. који се односе на то да Уставни суд доставља примерак поднетог захтева за одлучивање о изборном спору органу за спровођење избора у вези са чијом активношу се изборни спор покреће, са налогом да уместо у одређеном року Уставном суду, у року од три дана од пријема захтева достави одговор и потребне изборне акте, односно документацију.

Такође, на основу предлога Закона Уставни суд је дужан да о захтеву за одлучивање у изборном спору одлучи у року од 20 дана од дана када је од органа за спровођење избора из става 1. тог члана примио одговор и све потребне изборне акте, односно документацију.

У делу који се односи на Члан 77. мења се рок за понављање изборног поступка уколико поступак буде био поновљен, тако што се продужава за 20 дана.

– Ако је неправилност у изборном поступку доказана, а имала је битан утицај на изборни резултат, Уставни суд одлуком поништава цео изборни поступак или делове тог поступка, који се морају тачно означити. У том случају цео изборни поступак или делови тог поступка поновиће се уместо у року од 10, за 30 дана од дана достављања одлуке Уставног суда надлежном органу – наводи се у образложењу.