,

У Глини одата пошта жртвама из 1941: Упозорење на повратак усташких симбола

ФОТО: YOUTUBE/PIXSELL/Printscreen

Данас је све мање оних којима усташки поздрав смета, изјавила је посланик у Сабору и заменица председника Српског народног већа Драгана Јецков на комеморацији жртвама усташког режима почињеног у лето 1941., упозоривши да је зато опасно кад се симболи усташког режима враћају у јавни простор, у било којем облику.

– Данас је све мање оних који би рекли да је усташки поздрав срамота. Нема тог разлога, историјске неправде или било којег вишег циља који би могао оправдати убијање људи само зато што су друге вере или националности. Зато је и данас опасно кад се симболи усташког режима враћају у јавни простор, у било којем облику – рекла је Јецков јуче на комеморацији одржаној у православном храму Рођења пресвете Богородице у Глини,.

Она је подсетила на 1941. када су се, како је рекла, глинска свакодневица и суживот срушили у тренутку кад је на власт дошао режим изграђен на идеји да неки људи вреде мање од других, и то само због другачијих крвних зрнаца и у три таласа усташког насиља.

– Први у мају 1941., када су похапшени и убијени готово сви мушкарци српске националности из града. Други, и најтежи, догодио се управо овде, у православној цркви Рођења Пресвете Богородице, када су из околине Топуског железницом довезени Срби, њих око четири стотине, и по наређењу усташког пуковника Томислава Ролфа убијени у цркви. Трећи злочин догодио се почетком августа, над Србима доведеним из околине Вргинмоста, који су кренули на покрштавње свечано обучени, украшених кола, мислећи да иду према миру у властитом завичају. Уместо тога, дочекала их је смрт – казала је.

Јецков је казала да је у Глини и католичку и православну цркву подигао исти градитељ, Бартол Фелбингер те нагласила да би глински католички жупник Франц Жужек, и данас, као и тада, „сигурно јавно устао против црне боје, а стао уз оне који су били у потреби, као што је и направио бранећи глинску браћу и сестре Србе од усташког погорма“.

Говорећи о судбини православне цркве Јецков је истакла да је након њеног рушења онде изграђен Спомен дом, а једино што је остало јесте скулптура „знак да се овде нешто догодило“.

Весна Тершелич, шефица Доцументе- Центра за суочавање с прошлошћу, устврдила је да се представници Владе РХ, па чак и в. д. директорка Спомен подручја Јасеновац, „праве да усташког геноцида у НДХ није било“.

– Жалим што узастопни градоначелници Глине пуштају да Спомен дом носи име Хрватски дом, часно на готово сваком другом, само не на овом месту страдања. Жалим што и даље нема разумевања за потребу поштовања успомене на жртве у Глини и превише других места, широм Хрватске – рекла је Тершелич, пренела је Хина.

Комеморацију жртвама једног од највећих усташких злочина у Глини и полагање ружа за жртве подно Аугустинчићевог споменика организовало је е Српско народно веће (СНВ), у суорганизацији с Антифашистичком лигом РХ, и уз подршку Епархије горњо- карловачке.