Трговинске марже између тржишта и државе

Високе трговинске марже у Србији последњих година постале су једно од кључних економских и друштвених питања. Шестомесечна уредба Владе о њиховом ограничењу била је покушај краткорочне стабилизације цена хране. Питање које остаје јесте да ли је ова мера дала резултате и шта су њени стварни структурни узроци

Текст ћемо, услед сувопарности економских тема за већину читалаца, започети с неколико циничних опаски великог америчког писца и хумористе Марка Твена. Наиме, њему се приписују следеће изреке, које, без сумње, имају много везе с нашом темом.

Прва за статистику: „Постоје лажи, постоје проклете лажи и постоји статистика.“ – Сетимо се само података о инфлацији широм земаљске кугле.

Друга за банкаре: „Банкар је човек који ти позајми кишобран док је лепо време, а тражи ти да га вратиш када је киша!“ – Тема која захтева посебну обраду.

Трећа се можда највише уклапа у нашу ситуацију с трговцима: „Кад богати краду сиромашнима, то се зове бизнис. Кад сиромашни узврате, то се зове насиље.“ – Ово никако не значи да подржавамо насиље у било ком облику.

ФОТО: vectorfusionart/Shutterstock

Влада Републике Србије је 29. августа 2025. донела Уредбу о посебним условима за обављање трговине за одређену врсту робе која је ступила на снагу 1. септембра и којом су ограничене трговинске марже у малопродаји и велепродаји и дистрибутивне марже на 20% за 23 групе производа и за 20.000 артикала. Уредба је донета на рок од шест месеци, мењана је два пута и њено важење истиче управо последњег дана фебруара.

Констатовано је да је 20 највећих трговинских ланаца имало укупан удео у промету од 83%, а три највећа чак 48,9%, што представља класичну олигополску структуру тржишта

У посебној презентацији којом је најавио уредбу председник је истакао да је један од основних циљева смањење цена хране 15–20%, а Влада Србије навела је следеће важне циљеве: сређивање стања у трговинском сектору, пад цена и побољшање услова снабдевања.

Стога је, без сумње, ово прилика да се подсетимо циљева уредбе, основних разлога за њено доношење и прелиминарних резултата њене примене.

Кључни разлог за њено доношење биле су превисоке марже у трговинама широм Србије за које се често говорило да су највише међу земљама у окружењу.

Табела 1

Напомена: Подаци за марже дати су у процентима. Извор: Д. Милићевић, Компаративна анализа трговинских маржи, makroekonomija.org, 5. септембар 2025. године

Следи кратка аргументација која се односи на висину маржи и њихово поређење са земљама региона и бивше Југославије. Пре свега, треба рећи да је бруто маржа разлика између продајне цене робе и набавне цене робе и представља оперативни приход из ког се надокнађују трошкови логистике трговинских прeдузећа, материјални трошкови, финансијски расходи и плате. Стварни профит, нето добит је нето трговинска маржа и неколико је пута мањи од бруто марже. Овде напомињемо да реална величина профита код трговинских ланаца страног порекла може бити умањена механизмом трансферних цена с циљем смањења пореских обавеза.

Једно истраживање Привредне коморе Црне Горе показало је да су марже у 2023. биле најниже у БиХ, просечно 15%, у Црној Гори 17,9%, у Србији 24–26%, а у (Хрватској [ако је за утеху]) више од 30% и чак 37% у Немачкој.

ФОТО: FXQuadro/Shutterstock

Истраживања која су вршили ММФ, ЕЦБ (Европска централна банка) и ОЕЦД за Европу за године 2022. и 2023. показала су да су профити и марже трговинских ланаца расли више од 10%, што је раст бржи од стопе инфлације и да су утицали на убрзање инфлације (трошковна инфлација).

Подаци показују да су приходи Конзума у Хрватској као највећег регионалног играча у трговини око 3 милијарде долара, приходи Делеза у Србији 1,5 милијарди долара, укупни приходи Меркатора и словеначког Спара чак 2,5 милијарди долара, а приходи Бинга, као највећег трговинског ланца из БиХ, 1,1 милијарду долара. Укупни приходи трговине су знатно већи и показују огроман потенцијал тржишта за раст прихода, профита и инвестиција.

Марже у Србији износиле су 24–26%, док су у БиХ биле око 15%, а у Црној Гори 17,9%

Просечна маржа Делеза у Србији највиша је у региону са 45%, Конзума 37,9%, Лидла 34,9%, а марже великих трговинских ланаца крећу се у распону од 35% до 46%. Мора се истаћи да ситуација није битно другачија ни у Европи, јер два највећа европска трговинска ланца REWE group и CARREFOUR имају трговинске марже на нивоу од 42% и 41,32 процента.

Занимљиво истраживање за 103 најважнија производа (чија потрошња има највећи пондер у потрошачкој корпи) показује да је цена потрошачке корпе изражена у еврима износила:

Табела 2

Трговински ланац	Маржа (у еврима)
Delhaize	334,81
DIS	321,04
Konzum	323,04
Bingo (BiH)	278,14
VOLI (CG)	283,68

Извор: Портал bankar.me

Овде, такође, треба напоменути да цене изражене у еврима нису потпуно упоредиве, јер би се морале узети у обзир и разлике у девизним курсевима и валутама по земљама.

Који су основни узроци овако високих маржи, зашто су оне тако високе, зашто расту брже од инфлације и зашто су највише код највећих трговинских ланаца? У магазину Бизнис Павле Медић одлично анализира могуће узроке високих маржи: 1) пореска политика; 2) трошкови дистибуције (логистика); и 3) улазне цене. Ми овим факторима додајемо и тржишну моћ великих трговинских ланаца у склопу формираних олигополских тржишних структура. Кренимо редом. Пореска политика не може бити узрок, јер се пореске стопе не разликују битније од земаља у региону. Исто важи за трошкове плата и енергије (које су доскора биле и најниже у региону). Кад је о платама реч, одређена истраживања показују да продуктивност у трговини расте знатно брже од плата (већа је око 2,5 пута), што значи да нема великог трошковног притиска на раст маржи! Улазне цене по основу увоза нису превисоке, јер је девизни курс стабилан и не мења се већ дуги низ година. Тако методом елиминације (Окамова оштрица) долазимо до два кључна разлога: прво и најважније – тржишна моћ главних актера трговине у Србији која омогућава раст маржи и друго – набавне цене које су релативно високе код појединих добављача који имају значајну тржишну моћ, али и услед чињенице да је пољопривредна производња у Србији често нерентабилна, с високим растућим трошковима и економијом опадајућег обима производње, уситњеним поседом у пољопривреди и ниском продуктивношћу у поређењу са земљама Европе и САД.

ФОТО: Andrii Yalanskyi/Shutterstock

Доказе за растућу тржишну моћ кључних трговинских актера у Србији потражићемо у званичним истраживањима која су вршена овим поводом. Републички завод за статистику спровео је, по налогу Владе у 2023. години. Истраживање о маржама у трговини и прехрамбеној индустрији и њихов утицај на цене хране у Србији. У раду је констатовано да је 20 највећих трговинских ланаца имало укупан удео у промету од 83%, а три највећа ланца чак удео од 48,9% што је дефиниција олигополске тржишне структуре. Карактеристика олигопола јесте да постоји неколико великих играча који могу да праве неформалне договоре о политици цена (маржи) и подели тржишта, при чему најчешће постоји лидер у грани ког остали сателити следе. Да такав могући картелски договор постоји, потврдила је и Комисија за заштиту конкуренције која је 10. октобра 2024. повела поступак против четири велика трговинска ланца са сумњом да се ради о злоупотреби доминантног положаја на тржишту. Ради се о Делезу, Меркатору, Универекспорту и ДИС-у.

У Закључку о покретању поступка Комисија је констатовала да су 2023. марже порасле 10%, двоструко више од стопе инфлације која је износила 5%, а како се кретала бруто маржа између 2016. и 2023. године говори следећа табела:

Табела 3

Бруто маржа (млрд дин.)		Бруто маржа (у %)
2016.	2023.	2016.	2023.
35,0	87,4	19	38

Извор: Комисија за заштиту конкуренције, Закључак о покретању поступка за испитивање повреде конкуренције од 10. 10. 2024. године

Из табеле се може видети да је за седам година стопа бруто марже удвостручена (са 19% на 38%), укупан пословни профит порастао је чак пет пута, а велики је и раст марже изражен у колони 1 као апсолутни износ (с 35 милијарди динара на 87,4 милијарде динара). Комисија је, такође, закључила да су код ова четири трговинска ланца чак за осам врста производа који имају значајан пондер у потрошачкој корпи, цене биле идентичне, док су код других трговинских ланаца те цене биле различите.

Секторско истраживање Комисије за заштиту конкуренције из 2019. које се односи на 2017. и 2018. годину показује високо учешће 10 највећих трговинских ланаца у Србији по броју малопродајних објеката и учешћу у обиму прихода укупног тржишта и та концентрација капитала има растући тренд. Погледајмо податке у табели 4:

Табела 4

	2017.	2018.
Трговински ланац	Тржишно учешће (%)	Тржишно учешће (%)
Delhaize	20–30	10–20
Mercator	10–20	10–20
Aman	0–5	0–5
DIS	0–5	0–5
Univerexport	0–5	0–5
Gomex	0–5	0–5
Metro	0–5	0–5
Quattro company	0–5	0–5
BB trade	0–5	0–5
Veropoulos	0–5	–
Lidl	–	10–20

Извор: Комисија за заштиту конкуренције, Извештај о секторској анализи тржишта трговине на мало у неспецијализованим продавницама претежно хране, пића и дувана 2017–2018. године (децембар 2019. године)

Комисија је утврдила да је учешће укупних прихода ових 10 ланаца износило 54% укупних прихода гране, а 2018. порасло је на 58%. Не располажемо новијим подацима, али нема сумње да је удео ових предузећа у укупном приходу гране порастао до 2025. године, јер овим подацима треба додати и Лидл, који се српском тржишту прикључио управо 2018. и постепено ширио своју трговинску мрежу. Када је реч о броју објеката малопродаје, Комисија је утврдила да је учешће 10 највећих трговинских ланаца у укупном броју објеката у 2017. години износило 67% свих објеката захваћених узорком, а 2018. незнатно се смањило на 65% потврђујући висок ниво концентрације мерен овим показатељем.

Тако методом елиминације долазимо до два кључна разлога високих маржи: тржишне моћи великих трговинских ланаца и релативно високих набавних цена код појединих добављача

Када је о обиму концентрације реч, ваља напоменути да је по европским мерилима висока концентрација у једној грани која указује на доминантни положај онда када је удео у укупним приходима изнад 25%, а у САД изнад 50%. По оба критеријума, али и по нашим критеријумима где се доминантни положај на релевантном тржишту дефинише са 40 и више процената учешћа, 10 највећих трговаца у Србији несумњиво има доминантан положај којим значајно може утицати на висину маржи и ниво набавних цена од добављача.

Тако долазимо до још две важне теме за нашу анализу које траже извесно објашњење:

1) непоштена, неетичка пракса трговинских ланаца; и

2) високе набавне цене прехрамбених производа.

ФОТО: FOTOGRIN/Shutterstock

Високе набавне цене прехрамбених производа последица су не само олигополских структура међу великим произвођачима у пољопривреди, већ и ниске продуктивности, недовољне примене механизације, малих поседа који су и 10 пута мањи у односу на Европу и САД и услед тога растућих трошкова по јединици производње, јер нема економије обима, постоји недовољна искоришћеност капацитета, мале су инвестиције и постоји подинвестираност у сектору производње хране. То чини да имамо слабу конкурентску позицију, скупу производњу примарних пољопривредних производа и високе набавне цене. У неповољном положају су мали произвођачи с ниским откупним ценама (малине, млеко), а у повољнијем положају произвођачи дувана, сунцокретовог уља, шећера (због готово монополског положаја на тржишту).

Какве су могуће дугорочне мере за стабилизацију тржишта, снижавање марже и ниже цене хране које неће угрожавати инфлацију и животни стандард најсиромашнијих грађана?

Прво – треба напоменути да су мере контроле цена, тржишта и маржи оправдане кадгод постоје монополске или олигополске тржишне структуре. Критичари Владиних мера греше, јер полазе од погрешне претпоставке да ми имамо конкурентно тржиште, мада оно постоји само у уџбеницима професионалних економиста. У условима олигополског тржишта треба применити мере контроле цена и повећану конкурентности тржишта. То су тзв. индиректне мере за обуздавање цена чија примена тражи време и целовит програм економских мера.

Друго – те мере укључиле би повећање јавности, контроле и транспарентности у формирању цена у трговини, укидање нефер трговачке праксе (против које је иначе тешко борити се, јер мали добављачи нису спремни да пријављују овакве поступке трговаца да би „ушли“ у систем), скраћивање рокова плаћања на максимално 60 дана, укидање ексклузивних уговора и „првог пуњења“, повећање утицаја и снаге удружења потрошача, отварање велепродајних платформи, дигиталних платформи, онлајн продаје, развој логистике.

Треће – увести праксу појединих европских земаља (Велика Британија, Француска) да се ванредни раст профита трговинских ланаца враћа друштву посредством тзв. солидарног доприноса из којег би могло да се циљаном подршком дохотку помогне становништву с најнижим примањима, што је Влада делимично учинила субвенцијом огрева и другим социјалним мерама.

Мере контроле цена и маржи оправдане су онда када на тржишту постоје монополске или олигополске структуре, јер у таквим условима класично конкурентно тржиште не функционише

Четврто – Мађарска, Румунија и Француска имале су, мање или више, успешне покушаје контроле цена и маржи у трговини током периода више инфлације (2021–2023. година). Повећање конкурентности значи борбу против картелских договора и олигополских структура и нарочито помоћ мањим трговинским ланцима и МСП у области трговине (пореска политика, субвенције, повољни кредити) и малим породичним фирмама да би се цене обориле и стабилизовале.

Пето – читав комплекс мера морао би да обухвати примарну пољопривредну производњу и раст продуктивности у тој области као и контролу највећих олигопола у области производње хране и међу великим добављачима трговинских ланаца. Разуме се, део ових напора морала би да буде и промена регулативе, прописа и инспекцијског надзора која би се уклопила у поменуте циљеве.

Искуство последњих година показује да у условима високе концентрације тржишта држава не може остати пасивни посматрач. Ограничење трговинских маржи било је краткорочна мера стабилизације, али је истовремено указало на дубље структурне проблеме у функционисању тржишта хране. Зато ће будући успех зависити од комбинације јаче конкуренције, транспарентнијег формирања цена и активне улоге државе у спречавању злоупотребе тржишне моћи.