Топлотни талас не посустаје: Жива иде до 39 степени, а ево када коначно стиже расхлађење

Наставља се топлотни талас, који ће трајати до средине седмице, а максимална прогнозирана температура у већини места биће у интервалу од 36 до 39 степени, саопштио је Републички хидрометеоролошки завод (РХМЗ).

Под црвеним метеоалармом су Банат, Бачка, Срем, Београд, Западна и Југозападна Србија, Шумадија, Поморавље, Источна и Југоисточна Србија, док је АП Косово и Метохија под наранџастим метео алармом.

Према подацима РХМЗ-а до 7 часова најтоплије је било у Београду где је измерено 27 степени, следе Кикинда са 26 степени и Палић и Сремска Митровица са 25 степени, док је најнижа температура у Сјеници где је измерено 12 степени.

У среду, 1. јула се очекује мањи пад температуре али ће и даље бити веома топло време, док се од четвртка, 2. јула у већини места очекује највиша дневна температура испод 30 степени.

ФОТО: Antonio Guillen Fernández/Panthermedia/Profimedia

Како се наводи, топлотни талас ће на подручју Београда данас и сутра условити веома високу дневну температуру, око 39 степени.

У среду, 1. јула, очекује се мањи пад температуре, али и даље веома топло време – око 35 степени, док се од четвртка прогнозирају дневне температуре испод 30 степени.

Топлотни талас у наредним данима може да допринесе порасту опасности од иницирања и ширења пожара на отвореном, а ризици ће бити најизраженији у регионима са највећим дефицитом влаге у земљишту, односно са највећим недостатком падавина из претходног периода.

На Дунаву код Бездана и низводно од Новог Сада, на Сави код Београда и на Тиси код Титела водостаји ће се наредних дана кретати око и нешто испод ниских пловидбених нивоа.

Како топлотни талас утиче на здравље?

Топлотни таласи постали су све чешћа појава током летњих месеци, а високе температуре могу имати озбиљне последице по здравље људи.

Када температура ваздуха данима остаје изнад просека, организам се теже расхлађује, што доводи до повећаног оптерећења срца, крвних судова и других органа. Због тога је важно препознати симптоме прегревања и предузети мере заштите како би се избегле озбиљне здравствене компликације.

Током топлотног таласа тело појачано лучи зној како би снизило температуру. Међутим, прекомерним знојењем организам губи драгоцену воду и електролите, што може изазвати дехидратацију, исцрпљеност, грчеве у мишићима, вртоглавицу и главобољу.

Ако се тело не охлади на време, може доћи до топлотног удара – озбиљног стања које захтева хитну медицинску помоћ. Симптоми овог ургенстног стања укључују високу телесну температуру, конфузију, убрзан пулс, мучнину и губитак свести.

ФОТО: natatravel/Shutterstock

Које групе људи су најугроженије?

Иако високе температуре могу угрозити свакога, поједине групе становништва су посебно осетљиве. Међу њима су старије особе, мала деца, труднице, хронични болесници, као и особе које болују од срчаних, плућних или бубрежних обољења. Додатни ризик постоји и за људе који раде на отвореном, спортисте и све који су дуже изложени директном сунцу.

Код старијих особа способност организма да регулише телесну температуру природно је смањена, док деца брже губе течност. Хронични болесници могу бити подложнији дехидратацији и паду крвног притиска. Због тога је неопходно да најугроженије групе буду под посебним надзором током периода екстремних врућина.

Како се заштитити током врелих дана?

Стручњаци саветују да се током топлотног таласа уноси довољно течности, чак и када не осећате жеђ. Треба избегавати боравак на сунцу у најтоплијем делу дана, најчешће од 10 до 17 часова, као и интензивне физичке активности на отвореном.

Препоручује се ношење лагане и светле одеће од природних материјала, боравак у расхлађеним просторијама и проветравање дома у раним јутарњим и вечерњим сатима.

ФОТО: EugeneEdge/Shutterstock

Исхрана би током врелих дана требало да буде лагана, уз више воћа и поврћа, док алкохол и велике количине кофеина треба ограничити јер могу допринети губитку течности.

Уколико се јаве симптоми попут јаке слабости, конфузије, високе температуре, губитка свести или отежаног дисања, неопходно је одмах потражити медицинску помоћ.

Правовремена превенција и придржавање савета стручњака могу значајно смањити ризик од здравствених проблема током екстремних летњих врућина.