Недавно завршени избори на Косову и Метохији поново су отворили дубоку политичку кризу у Приштини, јер Аљбин Курти, премијер привремених институција, ни после поновљеног гласања не успева да обезбеди неопходну већину у парламенту. Истовремено, његова влада суочава се са критикама из Вашингтона, пре свега због односа према српској заједници на Косову и Метохији (КиМ). Аналитичари оцењују да би нови избори могли да буду извесни уколико Курти до 7. августа не успе да пронађе политичког партнера у опозиционим редовима.
Куртијева позиција на политичкој сцени у Приштини додатно је ослабљена након што су Београд и Вашингтон прошлог петка започели стратешки дијалог. Посебну тежину томе даје чињеница да су Сједињене Америчке Државе у септембру прошле године суспендовале дијалог са Приштином, између осталог због потеза Куртијеве владе које су оцениле као притисак на српску заједницу на Косову и Метохији, пише Блиц.
Све то додатно усложњава политичку ситуацију за Куртија, који ни после других избора у року од шест месеци није успео да обезбеди већину у скупштини неопходну за избор председника привремених институција у Приштини. Због тога се као могућност све чешће помињу нови избори, већ на јесен или током зиме.
ФОТО: AP TANJUG/Photo/Dejan SimicevicОпозиција одбија сарадњу, а спор са Америком додатно компликује позицију Куртија
Законски рок за конституисање скупштине у Приштини након избора је 7. август, а политиколог Огњен Гогић сматра да ће већ тада бити познато шта чека Куртија.
– Курти свакако има већину у скупштини да формира владу, али му је потребан и део опозиције да би имао довољан број гласова за избор председника тзв. Косова. У прва два круга гласања у Приштини се председник бира двотрећинском већином, а у трећем простом већином. Међутим, невоља за Куртија је то што опозиција не жели ни да да кворум за гласање, за шта је потребно 80 посланика. Опозиција одбија и да уђе у салу – објашњава Гогић.
Иако се чинило да је Курти нашао опозиционог савезника у Демократском савезу Косова (ДСК), дошло је до превирања у тој странци због чега није сигурно да ли ће њен председник Љумир Абдиџику остати на тој позицији.
Самим тим је неизвестан и коалициони договор Куртија и Абдиџикуа, па су у Приштини „све очи упрте у ванредну седницу у ДСК“ након чега ће се знати ко ће бити лидер странке.
ФОТО: YOUTUBE/Blic TV/PrintscreenГогић оцењује да ће бити штетно за Куртија ако „опозиција, односно пре свега ДСК, не буде желео сарадњу са њим“ због тога што је скоро годину дана суспедованом дијалог Приштине са Америком.
– Када је тај дијалог суспендован прошлог септембра, то је одјекнуло као бомба у Приштини. Сада је ситуација још гора јер је Србија отпочела стратешки дијалог са Америком. Али незахвално је причати да ли би евентуално то могло да утиче на Куртијев пад са власти на изборима, рецимо, у децембру – анализира Гогић.
Додаје да Америци не одговара ни то што Курти угрожава њен економски интерес у региону.
– Мислим да Вашингтону највише смета то што је Курти одбио сарадњу са Америком у вези са испоруком природног течног гаса преко интерконекције са Северном Македонијом. Ако Курти остане при том ставу, мислим да ће Америка применити одређене мере против њега – закључује Гогић.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Опозиција: Курти заменио државни интерес култом лидера
Курти се тренутно налази под притиском готово целокупне опозиције. Критике на рачун премијера у техничком мандату упутила је и Вљора Читаку, функционерка Демократске партије Косова.
Читаку је на Фејсбуку навела да споразум о стратешком дијалогу између САД и Србије обухвата кључне области будућности: вештачку интелигенцију, енергетику, сарадњу у области свемирских истраживања, те амерички течни природни гас (LNG) који је, каже, Аљбин Курти упорно одбијао.
– Као да то није довољно, само неколико дана након посете специјалног саветника председника Доналда Трампа Косову, објављен је изузетно критичан извештај који штети угледу наше земље. То нису случајности. То је последица политике која је дипломатију заменила пропагандом, партнерство ароганцијом, а државни интерес култом лидера – навела је Читаку.
ФОТО: YOUTUBE/ T7/PrintscreenКако је рекла, некада је Косово било у средишту пажње демократског света, а данас „клизи ка маргини интересовања међународних центара одлучивања“.
– Будућност Косова гради се на снажним савезима, кредибилитету и координацији са стратешким партнерима, а не на самозадовољству и конфронтацији. Са оваквим начином управљања ризикујемо да останемо на маргини. А цену за то неће платити једна влада, већ грађани и будућност наше републике – закључила је Читаку.
„Масовни бојкот био би најбољи одговор бирача на КиМ“
Пошто су нови избори, трећи по реду у мање од годину дана, све извеснији, поједини политички аналитичари сматрају да би „масовни бојкот“ био најбољи одговор бирача на КиМ.
Такво мишљење изнео је и Рахман Пачаризи, политички аналитичар који је оценио да у приступу свих косовских политичких партија постоји „заједничко лицемерје“.
Пачаризи је казао да све партије, укључујући и Куртијев покрет Самоопредељење, покушавају да изграде сопствени наратив за јавност.
– Постоји хипокризија не само код Самоопредељења, већ код свих партија. Сви покушавају да пласирају у јавност своју верзију приче, али би научили добру лекцију ако би их грађани масовно бојкотовали на предстојећим изборима – рекао је Пачаризи.
