Вршилац дужности председнице привремених приштинских институција Аљбуљена Хаџију потписала је указ о разрешењу седам тужилаца из српске заједнице, који су поднели оставке 2022. године, док су из Европске уније позвали све релевантне институције да се суздрже од акција усмерених на спречавање реинтеграције правосудног особља косовских Срба.
Хаџију је на Фејсбуку навела да је указ потписала дан након што је тужилачки савет одбио да повуче њихове оставке и да је тиме окончан процес који траје годинама.
Срби су у новембру 2022. напустили тужилаштво током колективног напуштања приштинских институција на саверу АП Косово и Метохија, као и скупштину у Приштини, приштинску владу, структуре четири општине на северу, правосудне органе, полицију и администрацију.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Повод за колективне оставке била је одлука Приштине да суспендује Ненада Ђурића са места директора дирекције полиције за регион Север, јер је одбио да издаје опомене својим сународницима који на возилима имају КМ регистарске ознаке.
Петоро тужилаца и 15 службеника и чланова помоћног особља српске националности повукло је пре неколико дана своје оставке поднете 2022. године у Основном тужилаштву у Косовској Митровици, али је тужилачки савет у Приштини одбио захтеве за повлачење оставки и њихова имана проследио Хаџију ради разрешења.
ЕУ: Позивамо Приштину да одмах омогући повратак српског правосудног особља
Европска унија забринута је због одлуке Тужилачког савета у Приштини (ТСК) да прихвати оставке српских тужилаца, које су већ повучене и данашње одлуке вршиоца дужности председника привремених приштинских институција којом се оставке усвајају, јер је то, како је истакнуто, неспојиво са законом, правичним поступком и општим захтевима владавине права на КиМ, изјавио је данас портпарол Европсле комисије.
У саопштењу се позивају све релевантне институције да се суздрже од акција усмерених на спречавање реинтеграције правосудног особља косовских Срба.
ФОТО: Shutterstock/Dragan MujanПодсећа се да је према уставу АП КиМ мултиетничко друштво којим се управља владавином права, а да његов правосудни систем мора да одражава етничку разноликост.
Притисак на српску заједницу перманентан
Канцеларија за Косово и Метохију саопштила је данас да је насилно рушење викендица на језеру Газиводе, које су деценијама у власништву Срба, нови акт безакоња и терора Аљбина Куртија, као и да је спроведено без икакве судске одлуке, противзаконито и срамно, с циљем одмазде над Србима.
– Реч је о бруталној демонстрацији силе привремених институција у Приштини која гази и сопствене прописе само када је потребно ударити на српски народ као и новом ескалаторном потезу којим Аљбин Курти диригује како би дестабилизовао север Косова и Метохије – наведено је у саопштењу.
Додаје се да су власници викендица о рушењу њихове имовине, коју су стицали годинама, сазнали из обавештења које им је закачено на објекте и да су данас затражили решења суда, али да их нису добили.
– Све то указује да ова рушења нису извршена с циљем спровођења некаквог закона, већ по политичком кључу који показује да је за Приштину политика силе јача од поштовања свих прописа када је реч о Србима – наводи се у саопштењу Канцеларије.
Како се наводи, општина Зубин Поток није дала дозволу за рушење викендица, а власници су нудили све врсте договора и компромиса како би се случај решио, док је правни заступник оштећених Срба поднео тужбе за заштиту њихових права.
– Упркос свему, Приштина је данас још једном показала свој антисрпски карактер и посегла за једностраним потезом. Међународни представници морају да стану на крај овом гажењу свих прописа и права српског народа на КиМ и да се активно укључе у њихову заштиту – истиче се у саопштењу.
Компанија Ибар – Лепенац почела је данас са рушењем око десетак викендица у власништву Срба у месту Чечево на обали језера Газиводе код Зубиног Потока.
У суботу је истекао рок од 15 дана који је дат власницима објеката да испразне своје ствари, док су власници кућа у међувремену покренули правни поступак за заштиту имовине.
Комапнија Ибар – Лепенац из Приштине тврди да су викендице изграђене на парцелама у власништву компаније.

