Док већина људи оригано повезује са пицом и медитеранском кухињом, његов дивљи сродник – вранилова трава, позната и као дивљи оригано, вековима заузима важно место у народној медицини Србије и Европе.
Ова вишегодишња биљка цвета управо током лета, од јула до септембра, када се бере њен надземни део, богат етарским уљима, флавоноидима и другим биолошки активним једињењима.
Савремена истраживања потврђују да вранилова трава поседује антиоксидативна, благо противупална и антимикробна својства, пре свега захваљујући етарском уљу које садржи једињења као што су карвакрол и тимол. Ипак, количина ових супстанци у чају знатно је мања него у концентрованом етарском уљу, па се ефекти чаја не могу изједначавати са ефектима етарског уља.
У народној медицини чај од вранилове траве најчешће се користи за ублажавање надражајног кашља, лакше искашљавање и умирење грла код прехладе. Истовремено, подстиче лучење желудачних сокова, може да допринесе бољем варењу, смањењу надимања и грчева у стомаку.
Вранилова трава се у количинама које се користе за припрему чаја углавном се сматра безбедном за већину одраслих особа. Међутим, особе које су алергичне на биљке из породице уснатица (нана, жалфија, босиљак, рузмарин) могу бити осетљиве и на ову биљку.
Због пријатног мириса и благог умирујућег дејства многи га пију и увече, као напитак за опуштање.
Вранилова трава није замена за терапију код озбиљних инфекција или хроничних болести, али може да буде користан додатак здравом начину живота и ублажавању благих тегоба.
До три шоље дневно
Једну до две равне кашичице осушене вранилове траве прелијте са 200 мл кључале воде. Поклопите и оставите да одстоји 10 до 15 минута, затим процедите. Пије се две до три шоље дневно, најбоље између оброка. Код кашља се може засладити кашичицом меда када се чај мало прохлади.
