Планета Марс је некада давно можда била влажнија и геолошки активнија него што то сугеришу тренутне слике њене површине, јер је нова студија открила доказе да су стене у кратеру Језеро биле изложене дејству воде у три различите фазе, од којих је једна укључивала циркулацију вреле подземне воде кроз саме стене.
Истраживачи су до овог закључка дошли након анализе више од 185 стена у области званој “Маргин Унит” (Рубни појас), користећи инструмент СуперЦам на роверу Персеверанце, који је слетео у кратер Језеро у фебруару 2021. године у оквиру мисије покренуте у јулу 2020. године.
Овај резултат је значајан јер пружа сложенији запис о древној води, што су информације које помажу научницима да разумеју климу Марса и његову некадашњу погодност за живот, преноси данас Ал Џазира.
Када је ровер Персеверанце у септембру 2023. године стигао до области “Маргин Унит”, научници су очекивали да ће пронаћи седиментне стене настале на обали древног језера које је некада испуњавало кратер Језеро.
Уместо тога, ровер је открио магматске стене које су настале од растопљеног материјала из дубине Марса или услед вулканске активности.
Мерењем састава стена, СуперЦам је открио да је вода на њима оставила траг у различитим периодима.
Овај инструмент може да анализира стене са дистанце тако што усмерава ласер на њих са удаљености до 6,5 метара, а затим проучава светлост која се том приликом емитује како би одредио њихов хемијски састав.
У првој фази, подземна вода богата угљен-диоксидом реаговала је са минералом оливином у стенама, стварајући карбонатне минерале унутар пукотина.
Друга фаза је вероватно повезана са водом древног језера, будући да су научници пронашли силицијум-диоксид у стенама које су се налазиле испод нивоа воде тог језера.
Елени Раванис, планетарна научница са Универзитета Хаваји у Манои и једна од ауторки студије, рекла је да трансформација оливина у карбонате може оставити силицијум диоксид, што објашњава његово повећано присуство у стенама које су биле потопљене у воду.
Трећа фаза је била најузбудљивија, јер су истраживачи пронашли минералне жиле дебљине до око 0,25 метара, које садрже калцијум сулфат и флуорит у источном делу маргиналне јединице.
Научници верују да би ови налази могли да помогну у реконструкцији историје воде, климатских промена и ране настањивости Марса.
