Министар просвете у техничком мандату Дејан Вук Станковић изјавио је данас да очекује да академска година регуларно почне од 1. октобра и истакао да би свака обустава наставе представљала недвосмислено кршење Закона о високом образовању.
Станковић је рекао за Танјуг да би поновно изазивање дисконтинуитета у одвијању наставе било катастрофално, а још горе ако би се увео један преседан, а то је да се због избора одлаже почетак академске године.
На питање да ли је извесно да ће академска година на факултетима почети 1. октобра и да ли има факултета који су јасно ставили до знања да неће радити и колико их је, Станковић је рекао да је према његовом мишљењу много извесније да школска година почне регуларно, него да почне нерегуларно.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
– Иако свакако постоје, нажалост, и у академским круговима многи који би нерегуларност да поставе као принцип. Јасно је да свака обустава, односно незапочињање академске године 1. октобра, представља недвосмислено кршење Закона о високом образовању, кршење усвојеног календара школске године на универзитету, и кршење онога што је успостављено поверење између управа факултета и студената који су уписали ову академску годину, као и студената који треба да прелазе из, рецимо, прве године у другу, или из друге године у трећу, или који треба полако да приводе крају своје студије – рекао је Станковић.
Према његовим речима, након уписа јасно је речено студентима када школска година почиње и када се завршава.
– Зна се, према прописима, колико има радних недеља, када се одвијају испитни рокови, и то спада у регуларне обавезе високошколских установа да обавесте студенте о ономе што су распореди, како часова, тако и испита, да би ови могли да се припремају, односно да организују своје време и да испуњавају обавезе – рекао је Станковић.
Одговарајући на питање да је према ректору Београдског универзитета Владану Ђокићу било захтева да помери почетак академске године, и да су то тражили студенти, Станковић је рекао да је то тражио део политизованих студената, као део подршке једној листи на изборима, али да не би улазио у политичка питања.
– Не може без дозволе министарства да то уради, никад. Може на штету студената да проба да уради, а и на своју штету. Јер је то незаконит потез. Ректор Ђокић је редовни професор Београдског универзитета, два пута је био декан, ово му је други мандат као ректор. Ректор Ђокић је човек који јако добро зна да 1. октобра треба да почне академска година. Зна он, и сви његови проректори, и сви декани, и цео сенат Београдског универзитета, сви знају када почиње академска година – рекао је он.
Према његовим речима, професори имају право да се баве политиком и да буду на листама, али не могу факултет користити за политичке говоре.
Према његовим речима, од 1. октобра они треба да држе предавања без обзира на то да ли су кандидати на некој листи.
– Сви професори који су кандидати, без обзира на којој листи су кандидати, треба да у складу са својим уговорима које имају са високошколским установама се појаве на предавањима, представе план и програм рада на својим предметима, и да се обрате студентима са жељом да факултет, односно амфитеатре, користе за стицање знања и напредовање у знању и слично. Не треба да држе политичке говоре – рекао је Станковић.
Поручио је да се за катедром не држе политички говори.
– Политичке говоре могу да држе на трговима, могу да држе овде у студију, кад се представе као политичари, представници неке политичке странке, коалиције, покрета или већ чега год хоће. Ми немамо ништа против тога, али простор академске заједнице и нужност континуитета одвијања наставног процеса унутар академске заједнице, тачније у просторима високошколских установа, не сме да буде угрожен. Нигде у цивилизованом свету није угрожен, не сме да буде угрожен ни у Србији, и то мора свима да буде јасно – истакао је Станковић.
Истакао је да је незаконита политизација универзитета и додао да је и даље има, али много мање него што је то био случај у академској 2024/2025. години, која је са становишта управљања универзитетом и појединачним факултетима била катастрофална.
– Та врста политизације је уништила високо образовање, направила један озбиљан дисконтинуитет у наставно-научној активности. Пре свега је срушила фокус наставницима од примарног посла, а то је да држе предавања и да се баве научноистраживачким радом. Поставила је примат дневне политике над наставом и науком, са једне стране, а са друге стране срушила је, када је реч о студентима, мотивацију и фокус за учење. Сваки дисконтинуитет у институционалном процесу стицања знања је опасан, и по професоре и по студенте – истакао је Станковић.
Како је рекао, оно што је видљиво као последица блокада факултета у претходном периоду јесте и начин на који су се одвијали уписи и заинтересованост за поједине факултете.
– Дошло је и до тог пада на Шангајској листи, који је један вишезначан процес и о коме се много причало, а питање је колико се то све разумело. Главно што се десило јесте да је једна група људи, крајње неодговорно, користила факултете као платформу за своју политичку промоцију, и користила кризу која је изазвана на универзитету за своју политичку шансу да недемократским путем обори власт – рекао је он.
Према његовим речима, када је држава успела да реорганизује универзитет и да, како је рекао, значајну и административну и финансијску инјекцију високошколском образовању, нормализовало се стање.
– Поновно изазивање дисконтинуитета у одвијању наставе било би катастрофално, а још горе би било уколико би се увео један преседан, а то је да због избора одлажемо почетак академске године – рекао је Станковић.
На питање да су студенти Електротехничког факултета (ЕТФ) у Београду изгласали на пленуму блокаду наставе од 1. октобра, Станковић је рекао да то званично нико од оних који воде тај факултет није био склон да јавно подржи.
– Надам се да ће професори и управа факултета имати контролу ситуације на терену – рекао је Станковић.
Одговарајући на питање где је граница између политичког деловања и академског живота, Станковић је рекао да је граница окупација физичког простора високошколске установе и да тај простор нема намену да се на њему користе оне уставом загарантоване политичке слободе.
– Нема ту ни права на слободу изражавања, у контексту политичких порука, нити права на слободу удруживања схваћену у контексту организовања пленума који преузимају управљачке функције званичних органа који владају факултетом. То је апсолутно неприхватљиво, и свако ко се буде играо са тим биће суочен са јасним одговором државе. Ми обуставе рада због политичких разлога сигурно нећемо плаћати. Ми такође нећемо дозволити незаконитост у раду високошколских установа и користићемо административне механизме. Нећемо користити, као држава, никакву репресију, али ћемо поштовање закона користити – рекао је Станковић за Танјуг.
Станковић је истакао да је држава бранила и да ће бранити аутономију универзитета.
– Нису они бранили аутономију универзитета. То је замена теза. Они су се служили насиљем, а ми смо морали да се служимо толеранцијом и стрпљењем да обновимо школску годину. Иако су трајале блокаде, иако није надокнађена настава, влада и Министарство просвете су расписали конкурс, омогућили високошколским установама да упишу нову генерацију студената. Они нису своје обавезе према претходној генерацији у потпуности испунили, нити су имали назнаке да то ураде, нису надокнадили наставу – рекао је он.
Додао је да је држава то урадила да би сачувала универзитет.
– Јер не би било ове генерације полазника на универзитетско образовање да влада није то урадила, да није донела ту одлуку, дефинисала квоте и дала стручно упутство – рекао је Станковић.
Подсетио је да је држава, без обзира на блокаде у претходном периоду, све платила, у финансијском смислу, од материјалних трошкова за рад универзитета, који није радио јер су биле блокаде.
– За сваки месец су добили новац, добили су увећане плате у високом образовању у прошлој школској години, било је 5,1 одсто, чак и у овој години се планира и биће секторско повећање за јавни сектор, које ће се одразити на универзитет. Свако ко хоће професионално да се бави својом академском каријером, он ће од ове државе добити пуну заштиту и подршку – додао је он.
