Стајић: Прво процена штете и стабилизација терена у Делиблатској пешчари, па тек онда обнова

Декан Шумарског факултета Универзитета у Београду Бранко Стајић рекао је данас да ће за обнову Делиблатске пешчаре бити потребне године, а за поједине делове шумског екосистема и деценије и додао да прво морају да се уклоне оштећена стабла и направи детаљна процена штете пре саме обнове.

Пожар који је захватио више од 3.500 хектара Делиблатске пешчаре и даље није у потпуности заустављен, а гашење отежавају јак ветар, песковито тло, густо растиње и изузетно неприступачан терен.

Стајић каже да први корак мора да буде детаљна процена стања на терену.

– Још увек постоје озбиљне опасности да ће се поново појавити мали пожари на појединим местима. Након тога је потребно проверити свако то полуспаљено дрво. Тај гориви материјал који је остао, сува стабла, полусува стабла, требало би полако да се уклањају – каже Стајић за РТС.

Како објашњава, оштећена стабла могу да постану жариште за појаву и ширење инсеката, пре свега поткорњака, који нападају ослабљена стабла и могу да угрозе околне здраве шуме.

– Потребно је са степеном оштећења, са остацима, детектовати затечено стање и на бази тога ући у припрему за санацију тог подручја – наводи професор.

Према његовим речима, прерано пошумљавање могло би да буде и контрапродуктивно и да је неопходно да се сачека да се земљиште стабилизује, да се песак охлади и да почне природна ревитализација.

– Све зависи од јачине пожара и од тога шта је остало после тих пожара. Сва та полусува, изгорела, полуизгорела стабла морају да се уклоне и посеку. Мора да се детектује степен њиховог интензитета, штете од пожара. Затим све оно што је по земљи да се уклони и сачека да се земљиште смири, да се песак охлади, да се полако ревитализује – објашњава Стајић.

ФОТО: TANJUG/ MINISTARSTVO ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE/ BOJAN VELOAN

За шумски екосистем потребне деценије

Према речима Стајића, брзина обнове зависиће од тога који је део екосистема уништен, а према његовој процени најбрже ће да се опораве травнате и приземне формације, затим жбунаста вегетација, док ће за повратак шумског екосистема бити потребно знатно више времена.

– Приземна вегетација и травнате формације могу то релативно брзо. Тај процес би се састојао од природне ревитализације на оним местима која су најбоље очувана. На оним местима где има мало траве и зеленила, ту би се могао да се ради неки подстицај природној ревитализацији, а на оним местима где је то сасвим уништено и где долази шумска вегетација, ту би морало да се ради пошумљавање – каже декан Шумарског факултета.

Када је у питању травната и жбунаста вегетација, ту ће бити потребно неколико година, док би млада багремова шума могла да се формира за пет до десет година.

Боровим шумама би, према његовој процени, било потребно око 10 до 20 година, а посебан изазов биће избор врста које могу да поднесу све екстремније климатске услове.

ФОТО: FOTO TANJUG/Saška Drobnjak

Шумарски факултет анализира врсте за будуће пошумљавање

Стајић наводи да се на Шумарском факултету већ анализира које би врсте могле бити погодне за пошумљавање до краја овог века.

– Изненађујуће је да сигурно неке врсте дрвећа које се сада користе у такве сврхе неће бити у стању да одговоре на ове услове и неће моћи да се адаптирају – упозорава Стајић.

Према његовим речима, бор, иако је међу врстама које су најосетљивије када је реч о пожарима, има и значајну предност јер може да опстане на веома тешким стаништима.

– Бор је таква врста да може да успева на најгорим, најтежим стаништима где ниједна друга врста, па чак ни друга култура, не може да успе – истиче он.

Зато ће, додаје, приликом будућег пошумљавања бити неопходно пажљиво проценити које врсте могу да издрже екстремне услове који владају у Делиблатској пешчари.

Упркос огромним размерама пожара, Стајић као најважнију чињеницу издваја то што није било људских жртава и што су објекти околног становништва остали сачувани.

– Последице свега овога ће бити велике за екологију, за економију, за шумарство, за све појединце који се тамо налазе, али и за цело друштво – закључује Стајић.