Маринковић: Пожар у Делиблатској пешчари и даље активан, ситуација значајно мирнија

Извршни директор „Војводинашума“ Марко Маринковић изјавио је данас да је пожар у Делиблатској пешчари и даље активан, али да је ситуација значајно мирнија у последња три дана.

Он је казао да су јуче поново активирана одређена жаришта у централном делу Делиблатске пешчаре и да је пожар гашен и из ваздуха и са земље.

– Комплетна опожарена површина и даље се гаси и полива водом. Дежурства су 24 часа, према извештајима МУП-а број ангажованих људи се креће од 350 до 500, у зависности од потреба – рекао je Маринковић.

Додао је да је у сваком тренутку у Делиблатској пешчари ангажовано између 80 и 120 запослених „Војводинашума“ и да дежурају 24 часа.

Маринковић је казао да су екипе „Војводинашума“ ангажоване на проширивању „просека“ или „пруга“ што је, како је казао, урађено када је пожар почео да се гаси и да је то спасило насеља јер су успорили ширење пожара.

– На тај начин смо помогли ватрогасцима да могу да одбране насеља. То су пруге и просеци ширине између 50 и 120 метара, потпуно неуобичајено, то је интервентно и хитно смо радили. Иначе, редовне противпожарне пруге су ширине од 6 до 10, највише 20 метара. Интензитет и јачина пожара је толика да и те пруге нису биле довољне, дакле пожар је пребацивао и те пруге су пробијене – навео је Маринковић за ТВ Прва.

Говорећи о условима који отежавају гашење пожара, Маринковић је казао да је веома отежано кретање јер се ради о пешчаним динама, као и да је температура песка изразито висока.

ФОТО: TANJUG/ MINISTARSTVO ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE/ BOJAN VELOAN

– Гориви материјал, односно вегетација, која је изузетно сува због ових временских услова, отежава ствари. Ветар и ружа ветрова који никада не престају на Делиблатској пешчари, све то утиче на отежано гашење пожара. Ветрови су већи од осам метара у секунди јаки ветрови и то изазива пожарне олује које не можете да зауставите – рекао је Маринковић.

На питање колико је хектара шуме до сада изгорело у Делиблатској пешчари, Маринковић је рекао да тренутно добијају податке само из сателитских снимака који, како је појаснио, не могу прецизно да измере површину због дима.

Навео је да је пре десетак дана процена била да је изгорело више од 3.500 хектара шума, али да је сада та површина значајно већа.

Маринковић је рекао да ће, када пожар буде угашен, беспилотне летелице прецизно снимити терен и да ће бити мапиране зоне заштите, а да ће након тога почети санација терена.

Додао је да ће степски пашњаци брзо да се обнове зато што имају дубоко корење које пожар није могао да оштети, а да ће липа и багрем да се обнове за неколико година, док ће највећи изазов бити борова шума.

– Ту ћемо радити супституцију, мењаћемо те врсте, правићемо мешовите састојине. Тамо где можемо, оставићемо и неке сегменте бора, али бор нећемо више пошумљавати, јер је стратешки циљ да се он мења зато што је врста високог ризика од пожара – рекао је Маринковић.