Руски противпожарни авион Иљушин Ил-76 стигао је у Србију како би помогао у гашењу великог пожара у Делиблатској пешчари. Авион је 19. августа слетео на аеродром у Нишу, а већ наредног дана укључен је у гашење пожара који је захватио више хиљада хектара шуме, шумског растиња и друге вегетације.
Ил-76 у свету противпожарне авијације представља својеврсну „тешку артиљерију“. Његова главна предност није у способности да прави велики број узастопних налета, већ у томе што у једном доласку на пожариште може да донесе количину воде коју мањи противпожарни авиони не могу ни приближно да понесу.
Противпожарна верзија овог транспортног авиона опремљена је системом ВАП-2, који се поставља у теретни део летелице. Систем чине два резервоара, а њихов укупни капацитет износи до 42.000 литара воде или противпожарне течности. Руски извори наводе да је управо пун капацитет, односно 42 тоне воде, Ил-76 избацио током првог налета у Делиблатској пешчари.
ФОТО: TANJUG/ OMK MUP REPUBLIKE SRBIJEКако се Иљушин Ил-76 припрема за налет
Начин пуњења резервоара уједно показује и суштинску разлику између Ил-76 и „канадера“. Док један воду узима на земљи, други је захвата директно са водене површине током лета.
Канадер је конструисан као амфибијски авион који може да захвати воду директно са језера или мора током лета, Ил-76 ту могућност нема. Његови резервоари пуне се на земљи, на аеродрому, преко црева која се уводе у теретни простор авиона и повезују са системом за пуњење.
Према подацима руског Министарства за ванредне ситуације, пуњење система ВАП-2 траје између 10 и 30 минута. Други технички подаци наводе да се пуних 42.000 литара може обезбедити за око 10 до 12 минута, али стварно време зависи од капацитета пумпи, опреме и инфраструктуре аеродрома.
Другим речима, за Иљушина аеродром није само место са којег авион полази и на које се враћа, он је уједно и његова „водена станица“. После сваког налета авион мора да се врати на земљу, поново напуни и тек онда крене у следећи „водени“ удар.
То је суштинска разлика у односу на канадере, који воду могу да захвате у лету и тако значајно скрате време између два налета.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Шест до осам секунди за 42 тоне воде
Посебност Иљушина најбоље се види у самом тренутку дејства изнад пожаришта.
Ил-76 воду не избацује постепено, већ је испушта кроз систем за слободно истицање. Према подацима руског Министарства за ванредне ситуације, оптимална висина за испуштање је око 80 метара, док се садржај резервоара избацује за свега неколико секунди. Технички подаци наводе време од око шест до осам секунди потребно да се систем испразни.
При брзини од око 278 километара на час и висини од приближно 80 метара, једним масивним испуштањем вода може да покрије зону димензија око 550 пута 100 метара. Код узастопног испуштања наводи се зона од око 700 пута 65 метара.
То је површина од приближно 4,5 до 5,5 хектара.
Тај податак можда најбоље објашњава природу овог авиона. Ил-76 није замишљен као летелица која прецизно „гађа“ једну тачку на пожаришту. Његова улога је да у једном налету на широку линију пожара избаци огромну количину воде и тако успори или прекине ширење ватре.
При томе се вода не мора користити као једини агенс. У резервоаре се могу сипати и противпожарне течности, укључујући пене и ретарданте, зависно од конкретног система и начина употребе.
Другачији концепт гашења из ваздуха
Иако се и Ил-76 и канадери користе за гашење шумских пожара, њихова логика употребе је различита.
Канадер своју предност заснива на брзини циклуса. Летелица може да слети на водену површину, захвати воду током кретања и за неколико секунди буде спремна за нови налет. То му омогућава да, када су услови повољни и када се у близини пожаришта налази одговарајућа водена површина, прави велики број узастопних захвата.
Иљушин Ил-76 игра по другим правилима.
Он не узима воду у лету, али зато сваки пут када се подигне са аеродрома носи са собом до 42 тоне терета намењеног директно пожаришту. Зато је његова предност пре свега у маси воде која се у кратком времену може испоручити на великом пожару.
Управо је на то указао и шеф Одељења за ванредне ситуације МУП-а Србије Лука Чаушић, оценивши да ће долазак руског авиона значајно повећати капацитете Србије за гашење пожара, посебно имајући у виду да у том тренутку у Европској унији није било расположивог авиона сличног капацитета.
Ваздушни танкер за велике пожаре
Улога Ил-76 зато постаје јаснија када се посматра пожар попут оног у Делиблатској пешчари.
Код великих пожара који се шире на хиљадама хектара, посебан проблем представљају ветар, брзо ширење фронта ватре и чињеница да је немогуће једним налетом „угасити“ цело пожариште. Ваздушно гашење тада пре свега служи за успоравање ширења ватре, заштиту критичних зона и стварање услова да пожар буде стављен под контролу.
У таквој ситуацији количина воде коју једна летелица може да донесе постаје веома важна.
Ил-76 функционише готово као ваздушни танкер. Авион воду преузима на аеродрому, лети до пожаришта, у неколико секунди избацује десетине тона терета и враћа се по нови товар. Његова ефикасност зато не зависи само од величине резервоара већ и од тога колико брзо може да се обави цео циклус – од слетања и пуњења до поновног полетања.
У случају Делиблатске пешчаре, тај капацитет добија посебну тежину. Руски авион је у Србију стигао 19. августа, а већ наредног дана извео је први налет и, према руским изворима, на пожариште избацио пуних 42 тоне воде.
Зато Ил-76 није једноставно „већи канадер“. Реч је о другачијем концепту гашења из ваздуха. Летелици која жртвује могућност захвата воде у лету у корист огромног капацитета и снажног једнократног удара. Код пожара великих размера управо та комбинација може да буде његова највећа вредност.
