,

Шта се крије испод Месечеве површине? NASA припрема истраживање лунарне јаме

ФОТО: Компас/Илустрација

Отвор у вулканској области Маријусових брда на Месецу могао би да буде улаз у пространу подземну пећину, а нови научни пројекат треба да испита шта се заиста налази испод његовог обода. NASA је одабрала тим који ће помоћу радара, сеизмичких инструмената и мерења гравитације проучавати ту необичну геолошку структуру.

Пројекат GIMLI води Институт за планетарну науку, који је о избору обавестио јавност почетком овог месеца, а Сајнс дејли објавио вест. За сада је изабран истраживачки пројекат; инструменти још нису обавили описана мерења на лунарној површини.

Пећине су занимљиве научницима јер могу да сачувају трагове вулканске прошлости Месеца. Истовремено, подземни простор могао би једног дана да пружи заклон људским мисијама. Стене изнад таквог простора представљале би природну заштиту од дела опасности којима је изложена отворена површина.

Међутим, постојање отвора није довољно да се закључи како се иза њега налази употребљива пећина. Треба установити да ли постоји шупљина, колико је велика, каквог је облика и какве су стене око ње. Будућа употреба зависиће од много више података него што их данас пружа снимак из орбите.

Нови пројекат зато представља корак од посматрања ка испитивању унутрашње грађе терена. Ако се потврди подземни пролаз, научници ће добити прилику да повежу оно што виде на површини са процесима који су се одвијали дубље, током древних вулканских епизода.

Како ће се тражити пећина испод површине

Према саопштењу Института за планетарну науку, GIMLI ће користити радар који испитује подповршинске слојеве, сеизмичке сензоре и гравиметар. Камере ће снимати површину и зидове отвора. Различита мерења треба да помогну у препознавању могуће празнине и процени њених димензија.

Комбиновање инструмената важно је зато што сваки посматра другачију особину терена. Појединачан сигнал може имати више објашњења, док слагање независних мерења може да сузи избор. У овом случају питање је да ли распоред стена и њихове физичке особине указују на наставак отвора испод површине.

ФОТО: Компас/Илустрација

Опрему ће делом развијати компанија Ханиби роботикс, у сарадњи са научним тимом. У пројекту учествују и универзитетске и истраживачке установе, као и Норвешка свемирска агенција, која обезбеђује подповршински радар. Предвиђено је да инструменти буду постављени на летелицу за слетање и ровер.

Достављање опреме повезано је са иницијативом CLPS, преко које NASA ангажује комерцијалне компаније за транспорт научних и технолошких терета на Месец. Избор инструмената и успешан долазак на одредиште представљају различите кораке. Научни резултати зависеће од слетања, рада опреме и квалитета прикупљених података.

Зашто су лунарне пећине занимљиве за астронауте

Месечева површина нема атмосферску и магнетну заштиту налик Земљиној. Будуће мисије зато морају да решавају проблеме зрачења, удара ситних небеских тела и великих температурних промена. Подземни заклон могао би да смањи изложеност, али би и даље захтевао одговарајућу техничку инфраструктуру.

Ранија истраживања NASA показала су да поједини стално засенчени делови лунарних јама могу имати знатно стабилније температуре. У проучаваној јами у Мору тишине модел и орбитална мерења указали су на око 17 степени Целзијуса у засенченим областима. Тај резултат не треба аутоматски пренети на све пећине.

ФОТО: Компас/Илустрација

Температурна стабилност била би корисна за боравак и опрему, али сама по себи не чини простор погодним за насељавање. Потребни су ваздух, притисак, енергија и приступачан улаз. Важна би била и стабилност таванице, коју не може да гарантује чињеница да пећина постоји.

Израз природно склониште зато описује могућност коју треба испитати. Он не значи да је откривен спреман смештај за астронауте. Научна мерења сада треба да одговоре на основна питања о геометрији и геологији простора, пре разматрања сложенијих планова људског присуства.

Шта се може сазнати и ако пећине нема

Научници претпостављају да су неке лунарне пећине настале као лавини канали. Док лава тече, њена спољна површина може да се охлади и стврдне, а испод ње се кретање наставља. Када течна лава оде, остаје шупаљ пролаз; урушавање дела крова може да отвори пут ка површини.

NASA је раније известила о радарским подацима који подржавају могућност таквих структура на Месецу. То је један од разлога да се отвори подробније испитају. Ипак, изглед и порекло сваке појединачне јаме треба установити засебно, уз ослањање на њене стварне особине.

ФОТО: Компас/Илустрација

Зидови отвора могу да открију слојеве који су на околном терену скривени испод површинског материјала. Њихово проучавање могло би да помогне у реконструкцији вулканске историје области, укључујући начин на који су се различити токови лаве смењивали. И одсуство велике пећине зато би било користан резултат.

GIMLI треба да претвори упечатљиву слику лунарног отвора у проверљиву геолошку причу. Највеће обећање пројекта није у тренутном плану подземног насеља, већ у подацима који ће показати какав простор заиста постоји испод површине. Тек тада ће бити могуће поузданије проценити његову научну и будућу практичну вредност.