Када унос шећера премаши стварне потребе организма, вишак се складишти као масно ткиво, што знатно повећава ризик од низа хроничних болести.
Шећер телу пружа виталну енергију, посебно за функционисање мозга, мишића и виталних органа, пише Дневни аваз.
Ипак, наша, еволуцијом усађена, склоност ка слатком данас често доводи до прекомерне конзумације, која може имати озбиљне дугорочне последице.
Препоруке стручњака
Светска здравствена организација (СЗО) јасно препоручује да се дневни унос такозваних „слободних шећера“ ограничи на мање од 50 грама.
То укључује све врсте шећера које се додатно стављају у храну, било током индустријске производње или приликом припреме хране код куће. Идеално би било да унос буде мањи од пет одсто укупног дневног енергетског уноса, што код просечне исхране од 2.000 калорија износи око 25 грама дневно.
Међутим, стварност је често другачија. Само једна чаша коле садржи готово 27 грама шећера.
Када се томе додају скривени шећери у воћним јогуртима, готовим јелима, кечапу и сличним производима, просечна потрошња далеко премашује препоручене вредности.
Подаци немачког Института Макс Рубнер показују да жене у просеку конзумирају око 61 грам, док мушкарци уносе чак 78 грама слободног шећера дневно.
Смањење тог уноса представља изазов, пре свега зато што прехрамбена индустрија користи различите деривате, попут сахарозе или глукозног сирупа, чиме се стварна количина шећера често „скрива“ на декларацијама.
ФОТО: PixabayПочетак одвикавања
Нагло престајање уноса шећера може изазвати привремену, али непријатну апстинентску реакцију.
Симптоми се разликују од особе до особе и могу укључивати јаку жељу за слаткишима, главобољу, хронични умор, пад концентрације, као и нагле промене расположења и раздражљивост.
Код неких људи ови симптоми пролазе готово неприметно, док код других могу трајати и дуже од недељу дана.
Ипак, након почетне фазе ниво шећера у крви се стабилизује, а многи људи пријављују велики пораст енергије у свакодневном животу. Потпуна адаптација организма на исхрану са ниским уносом шећера може трајати неколико месеци.
У том периоду индустријски слаткиши губе привлачност, док чула укуса постају осетљивија, па се природна слаткоћа хране доживљава много интензивније.
ФОТО: PixabayЗдравствене користи
Људи који доследно смање унос шећера често губе телесну тежину. Осим што избацују „празне калорије“, важну улогу има и реакција организма на инсулин.
Андреа Даничек из Баварског центра за заштиту потрошача објашњава овај процес:
„Када конзумирамо угљене хидрате у облику шећера, ниво глукозе у крви брзо расте. Тело реагује снажним лучењем инсулина, што затим доводи до наглог пада шећера у крви. Тај нагли пад изазива брзи повратак осећаја глади и тера нас да уносимо додатне калорије“.
Шта ради прекомерна конзумација шећера?
Шећер сам по себи, у умереним количинама, није токсичан. Међутим, прекомеран унос слободних шећера одржава хронично повишен ниво инсулина. На дужи рок то може довести до инсулинске резистенције, што повећава ризик од развоја дијабетеса типа 2, гојазности и кардиоваскуларних болести.
Посебно су ризична заслађена пића, јер омогућавају брз унос великих количина шећера без осећаја ситости. Уз то, честа конзумација слаткиша негативно утиче и на здравље зуба.
Савети стручњака
Прелазак на исхрану са мање шећера захтева планирање и доследност. Стручњаци препоручују следеће кораке.
- Избегавајте високопрерађену храну и готова јела.
- Глад између оброка решавајте орашастим плодовима, шаргарепом или воћем са мањим садржајем фруктозе.
- Уклоните залихе индустријских слаткиша како бисте смањили искушење.
- Воћне сокове и газирана пића замените водом или незаслађеним чајем.
- Вечерње грицкање уз телевизију замените новим ритуалима, попут шоље топлог чаја, кратке шетње или вежби опуштања.
- Ако прекршите правило, једноставно наставите да примењујете здраве навике следећег дана.
