Потпуно избацивање шећера из исхране чини се као логичан корак ка бољем здрављу, али научници кажу да то није у потпуности тачно.
Ипак, ново истраживање указује на то да би такав приступ могао да наруши метаболичко здравље уместо да га побољша.
Иако су резултати прелиминарни, они отварају важна питања о екстремним дијетама.
Треба одмах нагласити да је истраживање спроведено на глодарима, и то на веома малом узорку од шест мишева по групи. Систем за варење мишева значајно се разликује од људског, али налази ипак указују на потенцијалне ризике које носе радикални режими исхране, пише Индекс.хр.
Овај неочекивани закључак долази у време када је све популарнија такозвана „чиста исхрана“. Веза није случајна, јер деценије истраживања повезују прекомеран унос шећера са глобалним порастом гојазности и дијабетеса типа 2. Здравствене препоруке зато позивају на драстично смањење додатог шећера, који људи често несвесно уносе кроз прерађену храну.
Из тога се развило уверење да је потпуно избацивање шећера идеалан циљ. Међутим, покушај „чишћења“ организма потпуним елиминисањем једне групе нутријената могао би да нашкоди управо систему који желимо да опоравимо.
ФОТО: Shutterstock/PeopleImagesКако пише „Индипендент“, истраживање нуди другачији поглед на здравље који превазилази уобичајени фокус на калорије и телесну тежину. Мишеви на строгој дијети без шећера током експеримента нису се угојили и према стандардним мерилима деловали су здраво.
Међутим, на метаболичком нивоу догађале су се негативне промене. Хормонски сигнали указивали су на проблеме у систему за варење, а организам је изгубио способност да ефикасно уклања глукозу из крви. То показује да је могуће бити витак, а ипак имати нарушен метаболизам уколико је равнотежа микроорганизама у цревима поремећена.
Да бисмо разумели узроке, потребно је погледати микробе који живе у систему за варење. Одређеним врстама корисних бактерија за преживљавање потребни су једноставни шећери. Када се ти микроби хране угљеним хидратима, производе кључна хемијска једињења која помажу у очувању здравља цревне слузокоже и подржавају апсорпцију хранљивих материја.
Та једињења такође подстичу ослобађање хормона који регулишу апетит и побољшавају реакцију организма на инсулин. Када исхрана без шећера заустави производњу тих „горива“, ћелије цревне слузокоже губе главни извор енергије, а цревна баријера слаби. Таква строга дијета уништила је и корисне микробе важне за функционисање имунолошког система.
