Српски мед осваја кинеско тржиште: Прва испорука достигла готово три тоне

Српски пчелари извезли су готово три тоне меда у Кину, а очекује се да ће наредне године испоруке бити веће, изјавио је председник Савеза пчеларских организација Србије Родoљуб Живадиновић и додао да би ширење кинеског тржишта могло да доведе до раста откупних цена за 30 до 50 одсто.

Он је за РТС рекао да је извоз меда у Кину омогућен након усаглашавања ветеринарских сертификата две земље и регистрације погона „Наш мед“ у Кини.

– Надамо се да ће, како време буде пролазило, захтеване количине бити све веће. Цена која се плаћа је добра, то је оно што је најважније за наше пчеларе – истакао је он.

Оцењујући пчеларску 2026. годину, навео је да је била знатно боља од претходних, иако приноси нису били уједначени у свим деловима Србије.

Према његовим речима, највише је било багремовог меда, али су приноси на југу земље били за око 40 одсто мањи него у осталим крајевима.

Сунцокретова паша била је просечна, уљана репица је подбацила, док су приноси ливадског меда били слаби због високих температура.

– Морам да приметим да смо имали рекордну годину на липовој паши. Заиста, година која се не памти. Нажалост, липе у Србији нема много, а мали број пчела се сели на ту пашу – рекао је он.

Додао је да су пчелари који су искористили липову пашу остварили историјски високе приносе.

Живадиновић је упозорио да климатске промене, упркос повољнијој сезони, остају дугорочан проблем, јер скраћивање периода паше, суше и недостатак полена отежавају припрему пчелињих друштава за зиму, док продужена јесен погодује развоју паразита варое.

ФОТО: Quality Stock Arts/Shutterstock

Истакао је и да су ниске откупне цене и раст трошкова довели до смањења броја кошница, али и до напуштања пчеларства.

Нагласио је да очување пчеларства није важно само због производње меда већ и због опрашивања пољопривредних култура, од којег зависи значајан део домаће производње хране.

Према његовој процени, захваљујући опрашивању које обављају пчеле, вредност пољопривредне производње у Србији годишње је већа за више од 600 милиона евра.

Због тога је, закључио је, неопходно обезбедити боље услове за пчеларе, ефикасније се борити против фалсификованог меда и отварати нова извозна тржишта која би омогућила исплативију производњу.